Документарни серијал "Бити човек - Иво Андрић"
Режисер Емир Кустурица рекао је синоћ приликом представљања документарног серијала да је Андрићград настао као реакција на потпуно занемаривање чињенице да је српски народ имао великог писца, и да овај град, на тој несрећној историјској тачки, има мост и Иву Андрића као свој највећи бљесак.
- Тај бљесак је, заправо, затамнио у посљедње вријеме нестанка бивше Југославије, а читав један нови град настао је на језичку гдје се спајају двије ријеке, додао је Кустурица.
Он је истакао да је представљање документарног серијала значајан тренутак за Андрићград и за овај биоскоп, јер почиње приказивање филмова о Андрићу каквих до сада овдје није било и који, нажалост, не постоје као истраживачко подручје које имају други мали народи, а који такође имају своје нобеловце.
- Толико сам захвалан екипи. Мислим да Андрићград добија посебан украс, а то је ова пројекција. Наставак ове приче ће бити опера која би требало да буде идуће године, јер све што је везано за Андрића полако треба да насели и његов град, закључио је Кустурица.
Аутор серијала Соња Михајлов каже да је улазак у Андрићеве интимне сфере за њу било непоновљиво искуство, с обзиром да је ријеч о човјеку који је, поред тога што је оставио за собом изузетно књижевно дјело, био и веома занимљива личност.
- На серијалу је рађено више од двије године на девет локације бивше Југославије, као и у Штокхолму и у Кракову. Част нам је била да се серијал емитује баш у Андрићграду и захвални смо професору Кустурици што нам је такву могућност предложио, рекла је Михајлов и додала да ће даљу будућност серијал имати на телевизији.
Сценариста Даница Пајовић каже да су, тражећи један модеран, брз, динамичан и занимљив начин са посебним акцентима на његов интимни живот, повезивањем друштвено - историјских околности у којима је он живио, повезивањем његовог стваралаштва са значајним тренуцима у његовом животу стицали нека нова знања и спознаје о Андрићевом значају и о фасцинантности његове биографије.
- Када се сумирају све четири епизоде, може да се каже да је његов живот онтогенеза 20. вијека и да пратећи његов живот од рођења до смрти ми тачно видимо све етапе кроз које су наши простори прошли до седамдесетих година 20. вијека, рекла је Пајовићева.