Словенска привреда расте, Хрватска стагнира

Словенска привреда порасла је прошле године за 2,6%, док је хрватска имала пад од 0,4%. Јаз између двије економије требао би се смањити, јер би Словенија ове године требала успорити, а Хрватска имати благи раст, пише Фајненшал Тајмс.

Хрватска привреда би ове године требала имати користи од раста извоза и новца из фондова Европске уније, а са друге стране словенски раст извоза успорава, а и смањује се количина новца коју добијају из ЕУ, показују прогнозе аналитичара за ову и сљедећу годину.

Ипак, Словенија, како сада ствари стоје, ухватила је одређени темпо раста, док је хрватска привреда још увијек врло слаба.

Словенија за коју се због банкарске кризе очекивало да ће завршити као Кипар, изненадила је аналитичаре и остварила двоструко већи раст од просјека ЕУ, захваљујући оживљавању извоза који је прошле године порастао за 8,4%.

Извоз је порастао захваљујући опоравку тражње у еврозони, а допринос опоравку дошао је и од инфраструктурних пројеката финанцираних из ЕУ, те расту државне потрошње за 1,2%, након четири године штедње, наводи Фајненшл Тајмс.

Оно што мучи све земље југоисточне Еуропе па тако и Словенију јест слаба лична потрошња.

"Ове године очекујемо успоравање раста БДП-а због успоравања повлачења средстава из ЕУ фондова, које је прошле године било на високом нивоу, те споријег раста извоза", рекао је Иван Дражетић из Интеркапитала.

Интеркапитал за Словенију очекује раст од 2% у 2015. години, уз дефлацију и незапосленост од око 10%, што је на нивоу прошле године. Што се тиче 2016. године раст би према прогнозама требао износити 2,5%.

У Хрватској су видљиве тек назнаке опоравка.

Хрватска је такође изненадила у посљедњем кварталу прошле године, иако је раст од 0,3%, у односу на исто раздобље 2013. далеко од задовољавајућег. На годишњем нивоу  пад је износио 0,4% те је тиме Хрватска у рецесији већ шесту годину.

Раст у посљедњем кварталу резултат је раста извоза од 5,4% у односу на исто раздобље претходне године, а ту је и успоравање пада личне потрошње те благи раст малопродаје. Оптерећење  расту је изостанак мјера за смањење фискалног дефицита.

Интеркапитал очекује пораст БДП-а од 0,4% у овој години, прије свега због бољег повлачења средстава из ЕУ фондова која би требала износити милијарду евра и излазак из негативне спирале индивидуалне потрошње због промјена пореза на доходак.

Проблем за Хрватску и даље остаје ниска стопа страних улагања и висока незапосленост.

С обзиром да је Хрватска у изборној години, буџетски дефицит могао би износити 5% БДП-а што ће створити напетости у односима с ЕУ.