Турска жели да постане центар у транзиту гаса

Турска и Азербејџан су прошле недјеље почели радове на новом 1.850 километара дугачком Трансанадолијском гасоводу за природни гас, који би до 2018. године требало да снабдјева европске потрошаче са десет милијарди кубних метара гаса годишње, а турске потрошаче са шест милијарди кубних метара гаса, преноси Франс прес.

Истовремено, турски и руски званичници тренутно воде интензивне разговоре како би договорили услове за потпуно нови гасовод Турски ток, који би ишао испод Црног мора.

Будући да Европска унија подржава ТАНАП, а Русија стоји иза пројекта Турски ток, званична Анкара је сада заузела изузетно важан стратешки положај у интензивирању ривалитета између Брисела и Москве у погледу снабдјевања гасом.

Сан Турске је, према писању Франс преса, да подручје на западу земље које се граничи са Грчком и Бугарском претвори у гасно чвориште, одакле ће бројни гасоводи допремати гас до европских потрошача.

Француска агенција се, међутим, запитала да ли Турска посједује довољно капацитета да постане прави центар за транзит гаса, пошто је за то потребно много више од једноставне градње гасоводне инфраструктуре.

"Како би постала енергетски центар, морају бити задовољени бројни стандарди, а ниједан од њих још не постоји у Турској", изјавио је Едвард Чоу из Центра за стратешке и међународне студије и истовремено указао на недостатак снажног међународног банкарског система, солидног правног система за рјешавање комерцијалних спорова, као и на мањак објеката за складиштење гаса.

"Турска има одличну локацију, близу је многих земаља које производе нафту и гас, али је потребно вријеме како би постала гасни центар", изјавио је Чоу.