latinica  ћирилица
25/03/2015 |  09:27 | Аутор: СРНА

Уставни суд БиХ о грбовима и симболима општина у ФБиХ

Уставни суд БиХ разматраће сутра и у петак, 27. марта, захтјев посланика Народне скупштине Републике Српске за оцјену уставности 12 аката који означавају грбове и симболе појединих општина у Федерацији БиХ.

- Захтјев се односи на оцјену уставности више одлука, међу којима су амандмани на Устав Посавског кантона и статути општина у ФБиХ у погледу симбола који су њима утврђени, уз наводе подносиоца захтјева да грбови, заставе и слични симболи не одражавају све конститутивне народе у овим градовима и општинама у ФБиХ, рекао је регистрар Уставног суда БиХ Звонко Мијан.

Захтјев за оцјену уставности посланици Републике Српске упутили су Уставном суду БиХ у новембру 2013. године, а њиме се тражи да буду оцијењене одлуке о грбовима општина Босанска Крупа, Цазин, Кључ, Велика Кладуша, Челић, Бреза, Високо, Зеница, Посушје, Вогошћа, Купрес и Посавског кантона.

Тадашњи предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић рекао да је то први пакет, пошто је већина обиљежја локалних заједница у ФБиХ проблематична.

Он је нагласио да се у тим обиљежјима локалних заједница налазе вјерска или једнонационална обиљежја, попут полумјесеца, шаховнице, обриса џамија у којима се не могу препознати сви грађани и народи у БиХ.

Захтјев за оцјену уставности грбова општина и кантона у ФБиХ услиједио је након што је Уставни суд Републике Српске одлучио да грбови Бањалуке и Невесиња нису у сагласности са Уставом Републике Српске, односно Законом о локалној самоуправи, јер садрже елементе вјерског и националног идентитета само српског народа.

На дневном реду сједнице Уставног суда БиХ налази се и захтјев бившег хрватског члана Предсједништва БиХ Жељка Комшића за оцјену уставности појединих одредаба Устава ФБиХ, Устава Републике Српске и Изборног закона БиХ.

Захтјев за оцјену уставности односи се на одредбе Устава Републике Српске које се тичу избора предсједника и потпредсједника Републике Српске, одредбе Устава ФБиХ које се тичу избора предсједника и потпредсједника ФБиХ, те одредбе Изборног закона БиХ о избору предсједника и потпредсједника у ФБиХ и Републици Српској.

Захтјев је поднесен због неусклађености одредби ентитетских устава с одредбама Устава БиХ, које се односе на људска права и основне слободе, међународне стандарде и недискриминацију.

- Подносилац захтјева сматра да су те одредбе неуставне с обзиром да те функције нису доступне кандидатима који не припадају једном од конститутивних народа, појаснио је Мијан.

На дневном реду је и захтјев Комшића, који је у вријеме подношења био хрватски члан Предсједништва БиХ, за оцјену уставности Закона о основном образовању и васпитању, као и Закона о средњем образовању и васпитању Републике Српске, Закона о основном образовању и васпитању и Закона о средњем образовању и васпитању свих десет кантона у ФБиХ.

- Подносилац захтјева сматра да они нису у складу са Уставом БиХ с обзиром да није обезбијеђено образовање у погледу националне групе предмета за припаднике свих конститутивних народа, рекао је Мијан.

Уставни суд БиХ требало би да расправља о захтјевима Комшића за оцјену уставности појединих чланова Закона о конкуренцији, те Закона о систему државне помоћи у БиХ.

Предвиђено је разматрање захтјева Суда БиХ за оцјену компатибилности Закона о платама и другим накнадама у судским и тужилачким институцијама на нивоу БиХ са појединим одредбама Устава БиХ, а у вези са Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода.

- О захтјеву /бошњачког/ члана Предсједништва БиХ Бакира Изетбеговића за оцјену уставности Закона о празницима Републике Српске се неће доносити одлука, већ ће се само утврдити неки детаљи у вези са јавном расправом коју би требало претходно оџати по том предмету, рекао је Мијан.

Изетбеговић је у јануару 2013. године поднио Уставном суду БиХ захтјев за оцјену уставности Закона о празницима Републике Српске, којим се као званични празник Дан Републике утврђује 9. јануар.

 Сматрам да свако прописивање празника ентитета који симболизују само један или само два од три конститутивна народа у БиХ, представљају мјере које су срачунате на разликовање, искључивање, ограничавање или давање првенства, засновано на националном или етничком поријеклу..., навео је Изетбеговић у свом захтјеву.

На дневном реду сједнице Уставног суда БиХ налази се и годишњи извјештај о извршењу расхода буџета за 2014. годину, те извјештај о раду Уставног суда БиХ за прошлу годину.