Од три флаше алкохола, једна оригинал
Фалсификовани алкохол чини чак 66 одсто све кривотворене робе, слиједи обућа и текстил са 16 одсто, али копира се и козметика, лијекови, разни резервни дијелови и играчке.
Плагијати познатих свјетских робних марки продају се најчешће у легалним трговинама и цијене не заостају за цијенама оригинала.
Трговина таквим производима пријети свјетској економији, па и Србији. Нема прецизних података колико вриједи тржиште фалсификоване и пиратске робе у Србији. Постоје само подаци о вриједности пиратских софтвера, које су процјењене на 70 милиона долара.
“Када сам дошао у Србију 2010. видио сам да се на улицама Београда, Новог Сада и Ниша продају пиратски дискови“, рекао је Кени Рајт, експерт Европске уније у Патентном заводу Данске.
“Сада, пет година касније, нисам видио тај проблем. Вјероватно су два разлога за то, одлучна акција власти и развој интернета“, каже Рајт.
Куповина фалсификоване робе, иако вам се на први поглед учини исплативијом, има вишеструке негативне посљедице. Изостаје гаранција за производ, а куповина такве робе лоше утиче на националну економију и уско је повезана с организованим криминалом.
Тржишна инспекција сваке године обави више од 3.000 посебних контрола. Инспектори тврде да огроман ризик представљају и фалсификовани лијекови, козметика, производи за личну хигијену, електрични алати, резервни дијелови за аутомобиле, електрични производи и играчке за дјецу.
“Количина фалсификованих производа, које сваке године откријемо, представља велики ризик за потрошаче, зато што су у структури запљењених кривотворених производа углавном производи намјењени за личну употребу“, казала је Вера Деспотовић, виши савјетник Министарства трговине.