Бијељина: Парастос за 58 српских бораца
Према ријечима предсједника Општинске организације заробљених и погинулих бораца Бијељина Жарка Радића, на данашњи дан 1993. и истог дана 1994. године, на овом ратишту погинуо је највећи број бораца.
- Зато смо одлучили да на овај дан, а чинимо то већ пету годину, парастосом и полагањем вијенаца и цвијећа, обиљежимо дан страдања наших најмилијих. Према нашој евиденцији, у Теочаку их је погинуло 68, а од тада ниједног преживјелог борца, нажалост, нисмо размијенили, рекао је Радић новинарима.
Он је напоменуо да се четири тијела страдалих са тих простора још траже, а да су остали борци пронађени, ексхумирани и сахрањени.
Борци погинули на мајевичком ратишту у Теочаку, који су гинули у директним борбама, али и борећи се да изађу из обруча у којем су се нашли, били су припадници Прве семберске, Прве, Друге и Треће мајевичке бригаде, људи који су живјели на подручју Бијељине, Лопара и Угљевика.
Раденко Баничић изгубио је брата Жарка који је имао 49 година. На Теочаку је био од 23. до 26. марта, када је погинуо.
- Био је снијег, били су опкољени, а тек након 72 дана смо успјели да размијенимо његово тијело, рекао је Баничић.
Иванка Дујковић на Теочаку је изгубила сина јединца, Слободана, који је тада имао 22 године. Погинуо је седам дана након што је отишао на ратиште.
Чланови породице погинулих бораца су, након парастоса, положили цвијеће и вијенца на споменик палим борцима на Градском тргу у Бијељини.