До краја вијека биће поплављени дијелови Јадранске обале

Сваке године у марту море се спушта на најнижи ниво због редовних годишњих осцилација, које укупно износе од 10 до 15 центиметара. Разлог је хлађење мора у зимском периоду и смањење густине.

Од новембра до јануара море, због акумулације топлине, достиже највећи ниво и тих мјесеци забиљежена су највећа плављења обалних подручја.

Тај утицај, заједно са плимом, југом, ниским ваздушним притиском, дотоком ријека и обилним кишама, акумулира морску воду у заљевима, нарочито на сјеверном дијелу Јадрана који је плићи.

Тако су 1. децембра, 2008. године,поплављени  Пула, Ријека, Ровињ, Умаг и други градови.

Током новогодишње ноћи, 2010, поплављене су риве бројних јадранских градова, приобалне саобраћајнице и разне грађевине - наводе портали.

Глобални ниво мора стално расте и у посљедњих стотину година пораст износи око 20 центиметара.

У зависности од количине "гасова из стакленика", које производи човјечанство, до 2100. године предвиђено је више сценарија раста нивоа мора.

За одрживи развоја човјечанства ниво би могао да нарасте у просјеку око 40 центиметара, а за сценарио развоја утемељеног на фосилним горивима - у просјеку око 65 центиметара.

У свјетским оквирима највеће проблеме имаће мала атолска острва – државе на Пацифику, чија надморска висина не прелази неколико метара, као и густо насељена ниска подручја у сиромашним државама, нпр. Бангладешу.