Јемен у процјепу између Ирана и Саудијске Арабије
Крајем јануара он је - пред навалом припадника милитантне групе шиитских Зеида назване Хути (по имену бившег вође Хусеина Бадредина ал Хутија - оп.аут.), из главног града Сане побјегао у лучки град Аден. Али гдје се тачно скрива Абд Мадо Мансур Хади, изабрани предсједник Јемена? На ово питање до сада нема одговора. Али, чињеница да он по други пут бјежи из Сане, показује колико је драматична ситуација у земљи на југу арапског полуострва.
Премоћ надирућих припадника покрета Хути јеменски предсједник сматра таквом пријетњом да је јуче од Савјета безбједности УН затражио усвајање резолуције, која би побуњенике требало да спријечи да заузму град Аден. Његово писмо је за сада остало без одговора. То као да је охрабрило Хадијеве противнике. Данас је непознати авион прелетио изнад сједишта јеменског предсједника, испаливши на објекат три ракете.
И у Ријаду, који се налази нешто јужније, са великим немиром се прати заоштравање ситуације у сусједном Јемену. Још у понедјељак је саудијски министар вањских послова Сауд ал-Фаисал изјавио да ће, ако мировни напори пропадну, земље арапског свијета и региона бити спремне да подузму неопходне мјере. У међувремену је уз границу постављено наоружање. Војна операција "Земаља чланица сарадње у Заливу" није искључена.
Краткорочна корист војне интервенције
Шта би се, међутим, могло постићи војном интервенцијом? Краткорочно много тога, пише политолог Гамал Гасим у анализи за ТВ-канал Ал-Џазиру. Она би могла спријечити припаднике покрета Хути, који су повезани са бившим предсједником Али Абдуллахом Салехом, да након Сане и других градова сада заузму и луку Аден. Управо Салех игра на карту побуњеника. Уз њихову помоћ он жели да свргне актуелног предсједника Мансура Хадија и поново усели у предсједничку палату након принудног повлачења у јесен 2011. За остварење тог циља он би толерисао и могући расцјеп земље.
Војна интервенција би била и јасна пријетња Ирану. Према саудијском виђењу ствари, Иран подржава шиитски покрет Хути, који је у очима Ријада марионета Техерана. Преко њих, како сматрају Саудијци, Иран покушава остварити свој утицај у Јемену и проширити га на арапско полуострво. Уколико актуелни предсједник Хади, који је повезан са Саудијцима, буде свргнут, Техеран ће наставити да шири свој утицај у Јемену.
Иран као нова регионална сила
То би могао бити велики изазов за Иран, посебно након дефинитивног повлачења посљедњих припадника америчке војске са крајњег југа арапског полуострва, које је окончано прије неколико дана. И то се у Ријаду посматра са великом забринутошћу: Повлачење војника се тумачи као намјера САД да придобије Иран као новог савезника и то на рачун саудијско-америчке осовине, која је функционисала деценијама.
Саудијце то узнемирава, посебно у свјетлу чињенице да је Иран од избијања арапског прољећа успјешно градио своју премоћ. Техеран је имао битан допринос у чињеници да је Башару ел Асаду успјело да се одупре устаницима и противницима његовог режима у Сирији. Иран има најбоље контакте са новом ирачком владом и подржава је у походу на радикални покрет "Исламска држава". Ирански режим мула и у Либану има јаког савезника. Иран би коначно могао покушати да прошири свој утицај и на Бахреин, који је додуше под владавином сунитске краљевске куће али чије је становништво већински шиитско. Та забринутост је Саудијску Арабију још 2011. године потакнула да пошаље своју војску у сусједну земљу, како би угушила устанак, који су великим дијелом покренули шиити. У свјетлу тих догађаја, надирање припадника устаничког покрета Хути за Саудијце представља двоструку пријетњу.
Ризици интервенције
Упитно је да ли би војна интервенција у Јемену дугорочно дала жељене резултате. Саудијска Арабија не мора се плашити само немира на граници са Јеменом. Она мора рачунати и да ће Хути покушати да дискредитују предсједника Хадија и да ће га назвати марионетом Ријада. Неизвјесно је, међутим, и како би јеменско становништво, које је 2011. године устало против тадашњег предсједника Салеха, реаговало на улазак саудијске војске. "Да би војна интервенција била успјешна, морала би је слиједити политичка гаранција којом би се Јеменцима осигурало да улазак саудијске војске нема циљ да сузбије њихову побуну, него насупрот тога да је поспјеши", каже Гамал Гасим. Али са устанцима се саудијска краљевина увијек мучила.
Саудијска интервенција би прије свега изазвала напетости са Ираном. У досадашњим конфликтима, Саудијска Арабија је на свим пољима извлачила дебљи крај. Како у Сирији, тако и у Ираку се наметнуо Техеран. Осим тога Саудијска Арабија нема интереса да се насиље, које тамо влада, пренесе и на Јемен. У том случају би се Саудијска Арабија осјећала изложена пријетњи од стране "Исламске државе" и "Ал Каиде" не само на граници са Ираком већ и на граници са Јеменом. И док Ал Каида у Јемену већ годинама има добро етаблиран и агресиван огранак, "Исламска држава" тамо тек однедавно покушава остварити утицај. Какви су јој планови у Јемену, дала је наслутити прије неколико дана, када је преузела одговорност за напад на шиите-вјернике, извршен протеклог петка. Том приликом је убијено 140 људи.
Саудијска Арабија би војном интервенцијом била суочена са великим стратешким и политичким ризиком. Још је увијек отворено питање, како Иран гледа на свој ризик.