Бивши израелски премијер Олмерт проглашен кривим за корупцију
Пресуду је јутрос изрекао јерусалимски Окружни суд. Олмертови адвокати су најавили да ће се жалити.
Олмерт је 2012. године ослобођен оптужби, укључујући да је примао новац у кешу у ковертама од једног присталице из САД, прије него што је био премијер. Та пресуда се сматрала великом побједом за Олмерта. Међутим, бивша шефица његовог кабинета Шул Закен је касније свједочила и представила снимке разговора с Олмертом, који су послужили као доказ да је примао новац, због чега је организовано поновно суђење, наводи Асошијетед прес.
Судско вијеће је закључило да је Олмерт користио новац у приватне сврхе, а да то није пријавио. Израелски медији наводе да су аудио снимци које је снимила Закен и о којима је свједочила открили да ју је Олмерт убиједио да не свједочи у првом суђењу.
Његово ослобађање након првог суђења изазвало је критике без преседана јер се тиме практично санкционисао његов "рецепт током више година - коверти од бизнисмена из САД Мориса Таланског у којима је било стотине хиљада долара, а који нису пријављени." Новац је наводно чуван у сефу Олмертовог помоћника и адвоката Ури Месера.
Током првобитног испитивања Олмерт је порекао да је примао новац од тог бизнисмена, али је касније признао у суду, мада је рекао да је новац био коришћен у дозвољене политичке сврхе. У фокусу поновљеног суђења било је свједочење Шуле Закен и снимци које је обезбиједила, а односе се и на 30.000 долара, које је она добијала од Олмерта сваке године.
У свједочењу на претходном суђењу Олмерт је порекао да зна за тај новац, међутим снимци показују да је за то добро знао.
Олмерт је дуго година био политичар. Посланик је постао још 1973. година као члан конзервативног Ликуда. Године 1993. постао је градоначелник Јерусалима. Десет година касније био је вицепремијер у влади премијера Аријела Шарона.
Године 2005. излази из Ликуда да би основао центристичку партију Кадима са Шароном. Почетком наредне године постао је вршилац дужности премијера, јер је Шарон доживео мождани удар. У марту исте године Ликуд побјеђује на изборима, а у јулу Олмерт води једномјесечни рат против Хезболаха у Либану.
Следеће 2007. године покренуо је мировне преговоре са Палестинцима, а 2008. даје оставку због оптужби за корупцију.