Велт: Србија у вртлогу великог, словенског брата

У опширном тексту о животу послије поплава и помоћи ЕУ и Владе Србије да се сазидају куће и обнове школе каже се да би људи требало да знају ко им је помогао и оцјењује да ЕУ ту има један проблем. "Многи људи овдје верују да им је, прије свега, Русија помогла у несрећи, да новац и сировине из Москве теку ка Београду, да тај стари, велики брат стоји на њиховој страни у случају да конфликт са Косовом поново постане озбиљан...", пише "Велт".

Указујући да је Путин почео да гради Евроазијску унију, лист поставља питања о томе којој би унији Србија требало да приступи и којој ће приступити -ЕУ или Евроазијској унији, да ли би између Русије и ЕУ на Балкану могла да ескалира ситуација као сада у Украјини и гдје би онда стајала Србија. "Ако је судити према садашњој влади, онда је одговор јасан, у најмању руку барем званично - на страни ЕУ. Шеф владе Александар Вучић је више пута нагласио да његова земља до 2020. године жели да постане члан ЕУ...", пише "Велт" и додаје да, међутим, расположење Срба за приступ ЕУ варира и да сада, према анкетама, још 44 одсто Срба подржава улазак у ЕУ.

"И, најомиљенији страни политичар је Путин, тако да Вучић не вуче превише у правцу ЕУ", пише "Велт" и, указујући на двије параде у Србији - поводом 70. годишњице ослобођења Београда и "геј параде", оцјењује да су то два сигнала у два правца на једном политичком копмасу.

Оцјењујући да би сиже српске политике могао бити "Србија је за ЕУ, али влада и људи не могу бити против Русије и то би европске земље морале да разумију", "Велт" и поставља питање до када може добро функционисати тај посебни пут Србије. "ЕУ је за Србију највећи финансијски повјерилац", констатује дневник и додаје да је Србија од јануара на челу ОЕБС-а, организације која контролише границе и примирје између Русије и Украјине и да би то предсједавање могло да "заоштри шкакљиву улогу Србије између Истока и Запада".

Указујући да политика није једина која погоршава стање у земљи, лист пише да је незапосленост 20 одсто, да човек скоро да не може срести Србина који се не нервира због корупције и да многи, добро образовани млади одлазе у иностранство. "А, из Русије стиже брзи новац. Москва је, према наводима Министарства финансија, одобрила повољне кредите - на примјер, 800 милиона долара за жељезницу. Грађевински пројекти су важни за ову земљу у којој сваки други млади човек нема посао", пише "Велт".

Дневник преноси мишљење експерта за привреду Ане Трбовиц да, ипак, Русија привредно за Србију значи пуно мање, него ЕУ и да до 90 одсто свог извоза Србија извози у правцу Запада, а само 10 одсто у Русију.

Лист наводи да је Србија због пројекта Јужни ток остала без обећаних инвестиција. "Када би политика функционисала бројевима, био би приступ ЕУ за многе Србе можда јасан. Али политика функциноше и уз помоћ осјећања", пише "Велт" и преноси изјаву новинара Бојана Бркића о томе да Русију и Србију повезује платонско пријатељство и да су све земље повезане језиком, словенском историјом, православљем.

"Али, питајте једног Србина гдје би радије живео у Москви или Франкфурту - одговор би био Франкфурт", преноси лист његову изјаву.

Оцјењујући да на крају одговор на питање у ком правцу иде Србија није у Франкфурту, већ на Косову, лист пише да онај ко са људима прича у београдским кафићима, често чује реченицу да Косово припада Србији.

Подсјећајући на новију политичку историју у косовско - српским односима, "Велт" наводи да су, ипак, обје владе потписале више билатералних споразума и да је било узајамних државних посјета. "Дијалог између Срба, Албанаца и Косова, ипак, варира, као и резултати анкета о приступу ЕУ... увијек изнова националистичке пароле трују помирење. ЕУ жели стабилност пред сопственим вратима. Као награду, дипломате у Бриселу машу Србима приступом у ЕУ", пише "Велт".