ЕУ: Зарада од организованог криминала преко сто милијарди евра

Од те суме више од 75 посто одлази на трошкове процедуре запљена.

Истраживачи упозоравају да власти успјевају да заплијене тек дјелић велике илегалне зараде, док криминалци "оперу" милионе евра.

Илегална тржишта укључују дрогу, оружје, трговину људима, фалсификате и пореске преваре.

Забрињавајући је тренд све јаче инфилтрације организованог криминала у легалну економију земаља чланица ЕУ, али није утврђено о коликом је удјелу ријеч.

Студија детаљно обрађује седам чланица Уније: Финску, Француску, Ирску, Италију, Холандију, Шпанију и Велику Британију.

Организоване криминалне групе улажу у државну економију ради "прања" новца, како би повећале профите и пословну мрежу, користећи легалне фирме као "параван" за противзаконите операције или за помоћ код препродаје украдене робе.

Криминалци улажу у широк дијапазон сектора, а посебно су им занимљиви хотелијерство, некретнине, прехрамбена индустрија, грађевинарство и превоз.

У задњих неколико година све више се фокусирају на "прање" новца кроз бизнис управљања отпадом и старим жељезом те обновљиве изворе енергије.

Власти ЕУ у задњих десет година напредовале су у броју запљена сумњиве имовине. Међутим, подаци указују да је огромна разлика између уложеног и конфискованог.

Британска национална канцеларија за ревизију процјењује да је 2013. године на сваких 100 илегалних фунти заплијењено тек 26 пенија, наводи "Фајненшел тајмс".

Власти најчешће плијене покретна добра попут аутомобила и бродова, док најмање "падају" мафијашке фирме у ЕУ.

Организоване криминалне групе главнину својих прихода склањају у компаније у великим урбаним срединама попут Мадрида, Лондона, Париза и Берлина те у туристичка подручја као што су Азурна обала, Андалузија и јужна и сјеверозападна Италија.