ЕУ: Милијарду евра за развој инфраструктуре западног Балкана
Давиди је ово рекао на састанку са министром комуникација и транспорта БиХ Славком Матановићем, министром саобраћаја и веза Републике Српске Неђом Трнинићем, те представницима Савјета министара БиХ, Министарства спољне трговине и економских односа БиХ, Министарства саобраћаја и комуникација Федерације БиХ и Министарства енергије, рударства и индустрије ФБиХ.
Давиди је истакао да ово представља реалну шансу за БиХ да значајно унаприједи секторе транспорта и енергетике.
"Значајну помоћ ЕУ мора пратити и снажан приоритет дати напорима у БиХ, који могу довести до јачања укупне конкурентности, економског раста, отварања нових радних мјеста и истинског побољшања живота грађана у БиХ. Као таква, Агенда повезивања је у цијелости комплементарна са Споразумом за раст и запошљавање, на чију примјену су се власти обавезале" - нагласио је Давиди.
Он је поручио да је сада на БиХ да без одгађања испуни услове који обезбјеђују приступ фондовима ЕУ.
Из Делегације ЕУ у БиХ саопштено је да је Давиди подсјетио да је у посљедњих неколико година ЕУ дала већу важност повезивању грађана и пословних субјеката широм Европе с циљем промоције одрживог привредног раста.
Он је додао да је Самит о западном Балкану, који је одржан у августу прошле године у Берлину, додатно ојачао напоре на унапређењу повезивања са земљама западног Балкана.
Као што је најавио комесар ЕУ за проширење Јоханес Хан у Приштини 25. марта први корак подразумијева више од 100 милиона евра средстава у оквиру ИПА два фондова, који ће бити доступни за све земље, заједно са кредитима за финансирање из европских финансијских институција.
За коришћење ових средстава, земље у региони требају прво усагласити основну мрежу саобраћајне инфраструктуре за регион.
На састанку министара у Приштини постигнут је начелни договор, који треба формално да потврде премијери из региона 21. априла у Бриселу.
Сљедећи корак су договори о конкретним приоритетима за улагања у области транспорта и енергетике.
Свака од земаља, укључујући БиХ, мораће пажљиво одабрати приоритете и истражити све могуће изворе финансирања.
У том контексту потребно је успоставити функционални Инвестицијски одбор на нивоу БиХ који окупља представнике свих релевантних министарстава и финансијских партнера.
Инвестицијски одбор мораће успоставити секторски механизам управљања пројектима, односно свеобухватни механизам планирања и финансирања, а који обухвата најважније инвестицијске пројекте за финансирање у БиХ.
Кредибилне секторске стратегије и секторски механизам управљања пројектима, као и регулаторни оквир у складу са захтјевима ЕУ, кључни су и као такви представљају предуслов за приступ средствима ЕУ.
ЕУ је усмјерена на успостављање такозване основне мреже, којом се повезују главни градови, највећи економски центри и луке као најважнији приоритети.
Земље чланице морају се обавезати на извршење свих повезаних улагања и других додатних мјера до 2030. године.
Додатно је потребно обезбиједити фискална и буџетска средства за благовремен завршетак радова.
Међусобне обавезе обезбјеђују да земље сусједи дијеле преданост истој основној мрежи.
Наведено представља оквир који је понудила ЕУ с циљем физичког повезивања земаља западног Балкана са ЕУ.
Агенда повезивања ЕУ темељиће се и на приоритетима које су већ дефинисале земље западног Балкана у оквиру Енергетске заједнице и саобраћајног опсерваторија за југоисточну Европу.