Индустрија дијаманата - и богати зазиру од "луксуза"

Ру­си­ја је већ гло­бал­ни шам­пи­он у ис­ко­па­ва­њу ску­по­цје­них ка­мен­чи­ћа, а Ин­ди­ја мје­сто њи­хо­ве фи­не об­ра­де, али са­да се ра­ђа мо­гућ­ност да двије зе­мље ко­нач­но по­бољ­ша­ју са­рад­њу на овом по­љу. Циљ је да у ме­ђу­соб­ној тр­го­ви­ни ди­ја­ман­ти­ма, ко­ја са­да до­сти­же вријед­ност од је­два 611 ми­ли­о­на до­ла­ра го­ди­шње, у до­глед­но врије­ме поч­ну да раз­мје­њу­ју ро­бу у вријед­но­сти од пет ми­ли­јар­ди до­ла­ра.

 Ча­сов­ник је сав од ди­ја­ма­на­та и ко­шта 40 ми­ли­о­на аме­рич­ких до­ла­ра. Упр­кос чи­ње­ни­ци да је број ме­га­бо­га­та­ша (оних са пре­ко 30 ми­ли­о­на до­ла­ра опе­ра­тив­не го­то­ви­не) по­рас­тао у по­сљед­њој го­ди­ни да­на на го­то­во 173.000, за ју­ве­лир­ско ре­мек-дје­ло бри­тан­ске фир­ме „Граф” на не­дав­ном сај­му са­то­ва у Ба­зе­лу ни­је би­ло јаг­ме. Ба­сно­слов­но скуп сат је „вр­ло смје­ли по­ду­хват”, при­знао је Фран­соа Граф, из­вр­шни ди­рек­тор дра­гу­љар­ске ку­ће по­зна­те по из­ра­ди ма­сив­ног на­ки­та укра­ше­ног ди­ја­ман­ти­ма у бо­ји...

Да ли ће ску­по­це­ни мје­рач вре­ме­на са одво­ји­вим ди­ја­мант­ским пр­сте­ном од 38 ка­ра­та за­вр­ши­ти у му­зе­ју ком­па­ни­је, ха­ре­му у Пер­сиј­ском за­ли­ву или у се­фу ано­ним­ног бје­ло­свет­ског плу­то­кра­те, не зна се. На­и­ме, као и оста­так свије­та, ко­ји се, по про­цје­ни ММФ-а, уве­ли­ко спре­ма за епо­ху скром­ни­јег жи­во­та, и гло­бал­на ин­ду­стри­ја ди­ја­ма­на­та по­чи­ње да бро­ји „те­шке го­ди­не”.

„Упр­кос не­ким ре­корд­ним из­но­си­ма, 2014. је би­ла те­шка го­ди­на. На­ја­вље­но за­тва­ра­ње Ан­твер­пен­ске бан­ке ди­ја­ма­на­та, по­слов­на не­из­вје­сност због сма­ње­не ли­квид­но­сти, су­же­ни из­во­ри фи­нан­си­ра­ња, сни­же­ни про­фи­ти, ви­со­ка ције­на све рје­ђих не­бру­ше­них ди­ја­ма­на­та и ма­њи раст ције­не бру­ше­них ди­ја­ма­на­та од оче­ки­ва­ног глав­ни су раз­ло­зи”, на­бра­ја „Изра­ел­ски са­вјет за ди­ја­ман­те”.

Чи­тав сплет окол­но­сти окре­нуо се про­тив ин­ду­стри­је ди­ја­ма­на­та, оцје­њу­је Фи­лип Ме­ли­је, из­вр­шни ди­рек­тор „Де Бер­са”, во­де­ћег свјет­ског про­из­во­ђа­ча ди­ја­ма­на­та по њи­хо­вој ка­рат­ној вред­но­сти, у из­ја­ви за „Фај­нен­шел тајмс”.

На­гло ја­ча­ње вријед­но­сти аме­рич­ког до­ла­ра – до­ми­нант­не об­ра­чун­ске ва­лу­те свјет­ске тр­го­ви­не ди­ја­ман­ти­ма – овај дра­ги ка­мен од­ско­ра је учи­нио два­де­се­так од­сто ску­пљим.

Исто­вре­ме­но, на тр­жи­шту ди­ја­ма­на­та при­мјет­но ра­сте по­ну­да – не због по­пла­ве озло­гла­ше­них „кр­ва­вих ди­ја­ма­на­та”, из вре­ме­на не­ка­да­шњих ра­то­ва у Афри­ци, већ због са­да­шњег на­глог си­ро­ма­ше­ња мно­гих ин­ве­сти­то­ра ко­ји су прије кри­зе ула­га­ли у тај би­знис. У Ан­твер­пе­ну, на при­мер – гдје су ина­че ло­ци­ра­не че­ти­ри од укуп­но 25 свјет­ских бер­зи ди­ја­ма­на­та – по­ну­да је да­нас 10 пу­та ве­ћа од тра­жње, твр­де за „По­ли­ти­ку” ак­те­ри та­мо­шњег би­зни­са.

У ме­ђу­вре­ме­ну, пост­кри­зна про­ме­на пси­хо­ло­ги­је ме­га­бо­га­та­ша, ме­ђу њи­ма по­себ­но аме­рич­ких ку­па­ца ди­ја­ма­на­та, ко­ји у том по­гле­ду спа­да­ју ме­ђу нај­га­лант­ни­је, по­себ­но бри­не мај­сто­ре овог би­зни­са. Из­гле­да да је агре­сив­но мар­ке­тин­шко убје­ђи­ва­ње по­тен­ци­јал­них ку­па­ца да је бру­ше­ни ка­мен ван­ред­но рије­дак и дра­го­це­ни сим­бол „лук­су­за” или не­по­ре­ци­ви „вјеч­ни до­каз љу­ба­ви” на озбиљ­ном ис­пи­ту, твр­ди из­вје­штај „Ју­ни­ти мар­ке­тин­га”, ко­ји пра­ти на­ви­ке по­је­ди­на­ца са про­сјеч­ним го­ди­шњим при­хо­ди­ма из­над 269.000 до­ла­ра. 

Лук­суз је сте­као не­га­тив­ну ко­но­та­ци­ју. Јав­но мње­ње окре­ће се про­тив дру­штве­них не­јед­на­ко­сти. Ни­је врије­ме за ше­пу­ре­ње”, по­ру­чу­ју тр­гов­ци лук­су­зном ро­бом са оне стра­не Атлан­ти­ка.На­и­ме, са­вре­ме­ни ул­тра­бо­га­та­ши, као и они не­ка­да­шњи, гле­да­ју да па­за­ре ви­но­гра­де на ју­гу Фран­цу­ске, дис­крет­не па­ла­те у Лон­до­ну, ску­пе јах­те и ма­ле мла­зња­ке, ску­по­це­не жен­ске са­то­ве и ди­ја­ман­те – по но­вој мо­ди –нај­ра­ди­је оне обо­је­не. Ипак, нај­и­мућ­ни­ји љу­ди и же­не овог свије­та да­нас да­ле­ко опре­зни­је јав­но де­мон­стри­ра­ју свој ста­тус, по­го­то­во упа­дљи­вим ста­кли­ћи­ма, не­го освје­до­че­не па­рај­ли­је из вре­ме­на прије 2008. На­и­ме, ка­кав је сми­сао при­ка­зи­ва­ња пра­ти­ља оки­ће­них као јел­ке ако иза ћо­шка че­ка та­бло­ид или по­крет за бор­бу про­тив дру­штве­них не­јед­на­ко­сти?

Но­во­вје­ков­ни за­штит­ни­ци угро­же­них вр­ло ра­до ће раз­ме­тљи­вим па­рај­ли­ја­ма јав­но скре­ну­ти па­жњу да на свије­ту у овом тре­нут­ку нај­ма­ње ми­ли­јар­да љу­ди глад­на иде на по­чи­нак, да сва­ких осам се­кун­ди умре не­вак­ци­ни­са­но дије­те, док се на Ме­ди­те­ра­ну сва­ко­днев­но да­ви на де­се­ти­не ми­гра­на­та, ко­ји ама баш ниг­дје не­ма­ју шан­се за бо­љу бу­дућ­ност.