Индустрија дијаманата - и богати зазиру од "луксуза"
Русија је већ глобални шампион у ископавању скупоцјених каменчића, а Индија мјесто њихове фине обраде, али сада се рађа могућност да двије земље коначно побољшају сарадњу на овом пољу. Циљ је да у међусобној трговини дијамантима, која сада достиже вриједност од једва 611 милиона долара годишње, у догледно вријеме почну да размјењују робу у вриједности од пет милијарди долара.
Часовник је сав од дијаманата и кошта 40 милиона америчких долара. Упркос чињеници да је број мегабогаташа (оних са преко 30 милиона долара оперативне готовине) порастао у посљедњој години дана на готово 173.000, за јувелирско ремек-дјело британске фирме „Граф” на недавном сајму сатова у Базелу није било јагме. Баснословно скуп сат је „врло смјели подухват”, признао је Франсоа Граф, извршни директор драгуљарске куће познате по изради масивног накита украшеног дијамантима у боји...
Да ли ће скупоцени мјерач времена са одвојивим дијамантским прстеном од 38 карата завршити у музеју компаније, харему у Персијском заливу или у сефу анонимног бјелосветског плутократе, не зна се. Наиме, као и остатак свијета, који се, по процјени ММФ-а, увелико спрема за епоху скромнијег живота, и глобална индустрија дијаманата почиње да броји „тешке године”.
„Упркос неким рекордним износима, 2014. је била тешка година. Најављено затварање Антверпенске банке дијаманата, пословна неизвјесност због смањене ликвидности, сужени извори финансирања, снижени профити, висока цијена све рјеђих небрушених дијаманата и мањи раст цијене брушених дијаманата од очекиваног главни су разлози”, набраја „Израелски савјет за дијаманте”.
Читав сплет околности окренуо се против индустрије дијаманата, оцјењује Филип Мелије, извршни директор „Де Берса”, водећег свјетског произвођача дијаманата по њиховој каратној вредности, у изјави за „Фајненшел тајмс”.
Нагло јачање вриједности америчког долара – доминантне обрачунске валуте свјетске трговине дијамантима – овај драги камен одскора је учинио двадесетак одсто скупљим.
Истовремено, на тржишту дијаманата примјетно расте понуда – не због поплаве озлоглашених „крвавих дијаманата”, из времена некадашњих ратова у Африци, већ због садашњег наглог сиромашења многих инвеститора који су прије кризе улагали у тај бизнис. У Антверпену, на пример – гдје су иначе лоциране четири од укупно 25 свјетских берзи дијаманата – понуда је данас 10 пута већа од тражње, тврде за „Политику” актери тамошњег бизниса.
У међувремену, посткризна промена психологије мегабогаташа, међу њима посебно америчких купаца дијаманата, који у том погледу спадају међу најгалантније, посебно брине мајсторе овог бизниса. Изгледа да је агресивно маркетиншко убјеђивање потенцијалних купаца да је брушени камен ванредно риједак и драгоцени симбол „луксуза” или непорециви „вјечни доказ љубави” на озбиљном испиту, тврди извјештај „Јунити маркетинга”, који прати навике појединаца са просјечним годишњим приходима изнад 269.000 долара.
Луксуз је стекао негативну конотацију. Јавно мњење окреће се против друштвених неједнакости. Није вријеме за шепурење”, поручују трговци луксузном робом са оне стране Атлантика.Наиме, савремени ултрабогаташи, као и они некадашњи, гледају да пазаре винограде на југу Француске, дискретне палате у Лондону, скупе јахте и мале млазњаке, скупоцене женске сатове и дијаманте – по новој моди –најрадије оне обојене. Ипак, најимућнији људи и жене овог свијета данас далеко опрезније јавно демонстрирају свој статус, поготово упадљивим стаклићима, него освједочене парајлије из времена прије 2008. Наиме, какав је смисао приказивања пратиља окићених као јелке ако иза ћошка чека таблоид или покрет за борбу против друштвених неједнакости?
Нововјековни заштитници угрожених врло радо ће разметљивим парајлијама јавно скренути пажњу да на свијету у овом тренутку најмање милијарда људи гладна иде на починак, да сваких осам секунди умре невакцинисано дијете, док се на Медитерану свакодневно дави на десетине миграната, који ама баш нигдје немају шансе за бољу будућност.