Од јула и у Србији могућ лични банкрот
Рок за њено доношење је 30. јун 2015. године, најавио је вечерас генерални директор Сектора за контролу пословања банака НБС Жељко Јовић.
Дужницима који нису у стању да испуњавају своје обавезе према банкама, пореској управи, јавним предузећима и осталим повериоцима, могла би бити пружена могућност да прогласе лични банкрот и биће им додијељен лични стечајни управник, рекао је Јовић за РТС.
Лични стечајни управник имао би задатак да испланира како да се дугови једног физичког лица што лакше и безболније измире, а да му се не угрози лична егзистенција, објаснио је Јовић.
Граница од које ће бити проглашаван лични банкрот грађана биће накнадно одређена, али ће за почетак бити дефинисан временски период, рецимо 10 дана, као дозвољена граница за кашњење у измирењу обавеза, после које ће бити проглашаван лични банкрот, рекао је Јовић.
Прије проглашења личног банкрота грађанима ће бити омогућено да реструктуирају своја дуговања, да их репрограмирају, продуже рок враћања и отплаћују мање камате, објаснио је Јовић.
Грађанима ће бити учињен уступак да ускладе своје трошкове и примања да би могли да враћају дугове, а ако ни то не могу, тек онда ће бити проглашаван лични банкрот и добиће личног стечајног управника, каже Јовић, напомињући да ће трошкови ангажовања личног стечајног управника зависити од модела који буде примијењен.
Стратегија за рјешавање проблематичних кредита припрема се у сарадњи са ММФ-ом, Светском банком и Европском банком за обнову и развој, рекао је представник НБС.
Ванредни професор на Београдској банкарској академији Малиша Ђукић рекао је да лични банкрот подразумијева однос између банке и грађана и идеја је да се новим законом дужнику омогући да учини све што може и да рецимо у року од три до пет година измири дугове и то је скандинавски модел - један од три најчешћа у Европи.
Ђукић је рекао да би требало да буде одређен суд који ће се бавити личним банкротом грађана, оцјењујући да би прије проглашења личног банкрота требало наћи задовољавајуће рјешење и за повјериоца и за дужника.
Један од кључних момената биће да се одреди граница прихода, испод које лични стечајни управник не може узети грађанима дужницима, и да му се омогући минимум егзистенције, рекао је Ђукић.
Председник Управног одбора Републичке уније потрошача Денис Перинцић рекао је да би грађанин требало да буде заштићен од повјерилаца, да би учинио све што може да измири своја дуговања, прије проглашења личног банкрота.
Перинчић је изразио незадовољство што банке данас у Србији продају имовину својих дужника испод тржишне цијене, скоро у бесцјење, често испод половине тржишне вриједности.
Према званичним подацима, у овом тренутку у просјеку сваки становник Србије дугује скоро 900 евра, око 150.000 је у озбиљним финансијским проблемима, док су банке блокирале рачуне око 200.000 грађана.