Стиглиц: Риједак таленат Варуфакиса
Варуфакис је рекао да је архитектура еврозоне изграђена на темељима "потпуно независних дугова и потпуно независних банкарских система", преноси грчка новинска агенција АНА, и подсјећа да је у дискусији учествовао и амерички економиста и добитник Нобелове награде Јозеф Стиглиц.
"Многи од нас су изразили озбиљну сумњу у погледу исправности архитектонског дизајна еврозоне још од 1999. године. У суштини, то је једна архитектура у којој, да би она функционисала, морамо да имамо одвојене банкарске системе и истовремено треба да имамо уједињен њихов потенцијал, тако да су њихове услуге преобликоване у оно што је монетарна унија", изјавио је Варуфакис.
Са друге стране, нобеловац Стиглиц је говорио о коришћењу средстава ЕЦБ, као и о начину на који та институција интервенише у случају Грчке. "Мислим, као и Варуфакис, да би могла боље да буду искоришћена средства ЕЦБ-а, у комбинацији с интервенцијама ЕИБ-а. Замисао би могла да буде да централна банка купи велике количине обвезница које је емитовала ЕИБ, чиме би ЕИБ инвестирала у велики број пројеката корисних за европску привреду", рекао је Стиглиц. Према његовим ријечима, треба ићи даље од самог Јункеровог плана, а идеја удруживања ЕЦБ и ЕИБ му се чини као добра. "ЕЦБ реагује на начин незамислив за једног јавног актера. То је помало као да америчко руководство пушта Калифорнију да иде у стечај не мрднувши малим прстом. ЕЦБ не оставља маневарски простор грчкој влади. То је заиста грешка", навео је Стиглиц. Нобеловац је такође одао признање Варуфакису, рекавши да "нема много министара финансија који имају такав таленат за економију као Јанис Варуфакис".
Према његовим ријечима, криза је допринијела редизајнирању неких веома важних дијелова архитектонског модела еврозоне.
"Створили смо нове институције, створили смо методе европске стабилности, попут банкарске уније, имамо централну банку која има способност да се суочи са негативним силама које се шире Старим континентом. Али, да ли смо задовољни овим институцијама? Што се мене тиче, мислим да не", навео је Варуфакис, критикујући строгоћу и нефлексибилност институција у еврозони.
Варуфакис је, такође, указао да методе које треба да осигурају стабилност у Европи нису направљене тако да буду коришћене, или су осмишљене са једном таквом ригидношћу да, чак и када би неко хтио, не би могао да их искористи.
Он се осврнуо и на текуће преговоре између Грчке и кредитора, рекавши да је његова земља "на трагичан начин" поново у истој ситуацији у којој је била у мају и августу 2012. године, када је морала по основу издатих трезорских записа да исплати дуг Европској централној банци.
Варуфакис је говорио и о посвећености грчке владе обнављању процеса приватизације.
"Грчки премијер се противио продаји извјесних актива, али је обећао да неће поништити завршене приватизације", рекао је министар финансија, додајући да званична Атина преферира јавно-приватна партнерства.
Према његовим ријечима, велики дугови земаља чланица су спријечили њихове будуће инвестиције, али стратешка интервенција Европске инвестиционе банке може помоћи.
У том контексту је навео да ЕИБ може лансирати обвезнице, што је и до сада чинила, иако у мањим количинама због страха од обарања приноса.
"Ако је ЕЦБ спремна да купује еврообвезнице ЕИБ-а, више неће бити проблема са приносима. Тако да све што морамо учинити данас јесте то да промјенимо начин на који користимо постојеће институције, јер ЕУ заиста треба опоравак своје привреде убризгавањем новца у приватни сектор", изјавио је министар.
"Не тражимо од њемачких пореских обвезника да финансирају инвестициони програм на периферији Европе, већ тражимо од постојећих институција да мобилишу своје финансијске могућности", додао је Варуфакис.