Грчка након пет година штедње

Кардеринис сматра да ће то довести до потпуне привредне катастрофе, која неће моћи да буде поправљена деценијама.

Прошло је тачно пет година откако се Грчка прикључила Европском стабилизационом механизаму у тијесној сарадњи са Међународним монетарним фондом, наводи Кардеринис у тексту, објављеном у шпанском економском магазину Економи жорнал.

У то вријеме, кључни финансијски подаци били су следећи: бруто домаћи производ био је тежак 222,15 милијарди евра, јавни дуг износио је 148,3 одсто БДП-а, а незапосленост 12,5 одсто. Проценат становника који су живјели испод границе сиромаштва износио је 27,6 одсто.

Политика екстремне штедње, коју су захтјевали међународни кредитори у замјену за финансијску помоћ Атини, додатно је отежала економску и друштвену реалност. Као резултат тога, БДП је у 2014. пао на 186,54 милијарде евра, а јавни дуг достигао 176 одсто БДП-а.

Незапосленост је скочила на драстичних 26 одсто, махом погађајући младе, од којих су многи емигрирали. Проценат Грка који живе испод границе сиромаштва је прошле године износио 34,6 одсто, или 3.795.100 људи.

Из тога се може закључити да је програм фискалне консолидације у земљи, која је била у рецесији и прије 2010, био потпуни фијаско и да не би било рационално, ни економски ни социјално, наставити његову примјену. Рестриктивна фискална политика и мјера штедње формирали су погубну спиралу дуг-рецесија-штедња, која елиминише сваку шансу за напредак, наводи Кардеринис.

Поставља се питање шта треба учинити да би Грчка изашла из мрачног тунела и дубоке кризе и кренула свијетлим путем развоја и напретка.

Као прво, оцјењује аутор текста, терет на леђима грчке економије огроман је и неподношљив и дјелује као да је потпуна отплата јавног дуга немогућа. У свјетлу тога, како додаје, потребно је отписати већи део номиналне вриједности дуга да би се он спустио испод 100 одсто БДП-а и постао одржив. Отплату преосталог дијела дуга треба повезати са "развојном клаузулом".

Поред тога, неопходно је подстаћи производњу у земљи, ојачати извоз у бројним секторима, улагати у пољопривреду и, прије свега, фокусирати се на туризам, у којем Грчка има велику компаративну предност над великим бројем земаља, као и на превоз робе бродовима, будући да Грчка има највећу флоту трговачких бродова у свијету.