Промовисана књига "Митрополит Свети Петар Зимоњић"
Ријеч је о докторском раду протојереја Билинца, који је одбрањен на катедри за историју Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву.
Аутор књиге истиче да је митрополит Петар Зимоњић, који је познат и као Дабробосански и Сарајевски, "велико осјетило Православне цркве, светитељ који је својим животом свједочио Господа, васкрслог Христа".
- Цијелог живота је говорио о "малом" човјеку и његовим вриједностима. Увијек је био уз тог "малог" човјека, обраћао му се, бодрио га - наводи Билинац.
Он наглашава да су и аустроугарске, а касније и усташке власти биле свјесне угледа у народу митрополита Зимоњића и због тога га се плашиле.
Према његовим ријечима, страдање митрополита Зимоњића почиње када усташке власти, преко сарајевског жупника Божидара Брала, траже од њега да укине ћирилицу у црквама, запријетивши му слањем у логор и смрћу.
- Митрополит је 17. маја одведен у Згереб, на пут свог страдања. У Загребу је малтретиран, а одатле је одведен у логор Керестинац. Тамо му је скинута мантија и обријан је. Одатле је одведен у логор у Госпићу, гдје је малтретиран. Из Госпића је поново враћен у Загреб, а одатле у логор Јадовно. Ту је сваки дан ишао на челу колоне Срба које су усташе убијале и бацале у јаме на Велебиту. Један од усташа му је 5. августа маљем разбио главу и бацио га у Шаранову јаму, гдје је завршио земаљски живот - испричао је Билинац, додајући да се култ митрополита Петра Зимоњића разраста у народу.
Он истиче да приликом писања књиге није било нимало лако сакупљати грађу, јер је много тога пропало у Првом и Другом свјетском рату.
Говорећи о књизи, декан Богословског факултета "Свети Василије Острошки" из Фоче Дарко Ђого истакао је да недостају овакве књиге које се тематски баве личностима значајним за црквени живот.
- Према једној од књижевних теорија, лик оца Николе из романа Иве Андрића "На Дрини ћуприја", ко је неко од апсолутног ауторитета, који носи светост по себи, која је шира и од религијских граница, заснована је на лику митрополита Петра Зимоњића - рекао је Ђого.
Предавач на Богословском факултету у Фочи протојереј-ставрофор Ненад Тупеша истиче да књига представља значајн допринос историјско-богословској науци уопште, јер је сада први пут на префињен начин, питким садржајем и начином писања, прикупљена најобимнија историјска грађа која се тиче личности светог Петра Сарајевског, али не само њега.
- Ту је изнесен читав сплет историјских околности које су везане за његову свету личност, било да је ријеч о његовој постојбини гдје је рођен – Херцеговини и Црној Гори, било да је ријеч о његовој епископској служби као митрополита захумско-херцеговачког, а потом као митрополита дабробосанског - рекао је Тупеша.
Умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски Атанасије, уз Његово преосвештенство епископа захумско-херцеговачког и приморског Григорија, један од рецензената дјела истиче да се књига, иако стручна историјско-богословска студија, чита са великом пажњом, и због значаја митрополита Петра Зимоњића у новијој црквеној и националној историји, али и због обиља података и материјала који садржи, као и начина на који га аутор излаже, обрађује и процјењује.
Митрополит Петар Зимоњић рођен је у Грахову 1866. године, 1903. године је изабран за митрополита херцеговачког, а 1920. за митрополита дабробосанског.
Православна црква га је 1998. године прогласила за свештеномученика, а 2000. године уврстила у ред светитеља и прославља се 17. септембра.
Њему је посвећена Богословија у Фочи и низ храмова.