Србија: Представљена стратегија истраге финансијског криминала

Селаковић је на завршној јавној расправи о нацрту стратегије објаснио да знање и искуство које посједују полиција и тужилаштво нису довољни за брзу и ефикасну истрагу финансијског криминала, и да је за то потребна помоћ финансијских форензичара.

Он је рекао да је потребно формирати четири снажна регионална центра, у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, који ће се заједно са специјалним тужилаштвом борити против финансијског криминала.

Селаковић је истакао да стратегија предвиђа увођење службеника за везу међу државним органима и ударне групе, на чијем основу ће државни органи сарађивати у истрагама финансијског криминала.

Селаковић је рекао и да је Европска комисија упутила мишљење у којем наводи да је Србија израдом Нацрта стратегије успјела да учини нешто што је комисија препоручила свим земљама чланицама, а само поједине су то и учиниле.

Наводећи да се финансијски криминал у Србији појавио за вријеме транзиције, Селаковић је оцијенио да би шансе да земља у том периоду буде опљачкана биле мање да су постојали ефикасни репресивни органи и да је правди приведен већи број починилаца најтежих кривичних дјела финансијског криминала.

"Ако репресивне институције Србије не усвоје проактиван приступ у раду, ако се не приступи другачијој организацији полиције, јавног тужилаштва и суда, уколико сви државни органи не почну да сарађују и размењују информације, Србији се може десити да постане рај за финансијски криминал, прање новца и база за међународне терористе", рекао је Селаковић.

Према Нацрту стратегије истраге финансијског криминала, објављеном на сајту Министарства правде Србије, стратегију ће проводити коодинационо тијело за имплементацију, које ће чиници министри правде и унутрашњих послова, као и Републичко јавно тужилаштво и Врховни касациони суд.

Координационо тијело упућиваће извјештај Влади на сва три мјесеца, а на крају године и Скупштини Србије, која ће давати препоруке за побољшање.

Стратегија под финансијским криминалом подразумијава и нетачне финансијске извјештаје компанија, берзанске манипулације, нуђење мита државним службеницима ради повољнијих уговора, нетачни порески извјештаји, малверзације, али и формирање тајних фондова компанија и финансирање тероризма.

Јавној расправи присуствују републички јавни тужилац Загорка Доловац, тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић, представници судске власти и јавног тужилаштва, амбасадор САД у Србији Мајкл Кирби и шеф Мисије ЕУ у Србији Мајкл Девенпорт.