Њемачки Бундестаг о геноциду над Јерменима
Њемачки Бундестаг ће поводом 100. годишњице геноцида над Јерменима говорити о геноциду. Истина, не у службеном наслову поднеска свих посланичких клубова, нити у првим реченицама. Али, ипак ће говорити. А заправо је већ одавно требало правим именом назвати суставно убијање беспомоћних људи. То не значи осуду политичког дјеловања данашње Турске, која се тренутно опет јако наглашено осјећа насљедницом Османског царства - али то јој намеће моралну одговорност.
Подстицај је дао папа Фрањо
Значајно је за одлучност парламента да су за нову расправу о појму геноцида заслужна два човјека: папа Фрањо и њемачки предсједник Јоахим Гаук. Прије десет дана је поглавар Католичке цркве у катедрали Светог Петра славио свету мису с јерменским католицима. И говорио је о "геноциду", као што је то учинио и Иван Павао Други и сам папа Фрањо већ 2013. Вођство у Анкари је то назвало "бесмислицом", позвало амбасадора Ватикана да му изрази протест и повукло свога амбасадора из Ватикана. Папа Фрањо је то прихватио опуштено. Али, све новине у Њемачкој су писале о томе и бројни парламентарци су мислили: "Да, то је геноцид. Папа је у праву!"
Али, званична њемачка линија, која је документована у више владиних конференција за медије, остала је код нејасних ријечи које су описивале све могуће, али нису говориле о "геноциду". Тако је био згодан случај (вјероватно не случајност) да су неколико дана касније цркве у Њемачкој - и то све цркве у Њемачкој - најавиле да ће дан уочи 100. годишњице и дан уочи предстојеће расправе у Бундестагу одржати екуменско богослужење у Берлину. Укључујући и кратки говор њемачког предсједника Гаука.