Повећан број азиланата у Србији, до краја године око 30.000 захтјева
Члан правног тима ове организације Никола Ковачевић рекао је на конференцији за новинаре у Београду да је током прошле године у Србији азил затражило 16.500 људи из земаља погођених ратом које дају највећи број избјеглица, као што су Сирија и Авганистан.
"У односу на 2013, у 2014. години је за 300 одсто повећан број људи који је изразио намјеру да траже азил у Србији, а већ у прва четири месеца ове године мислим да смо превазишли број од 10.000 тако да је реално очекивати да до краја ове године више од 30.000 људи изрази намеру да тражи азил у Србији", оцијенио је Ковачевић.
Извршни директор Београдског центра за људска права Весна Петровић истакла је да Србија мора прилагоди законске процедуре новонасталој ситуацији да би се тим људима адекватно помогло.
Петровићева је рекла да су се промијениле околности од доношења постојећег Закона о азилу из 2008. године, када је било свега неколико десетина азиланата, те истакла да би законске оквире треба прилагодити ситуацији сада када их је "на десетине хиљада".
Она је објаснила да пракса показује да постоје многе правне празнине и недоумице које додатно отежавају поступак за добијање заштите, међу којима је и недовољно законски уређена процедура принудног удаљења из земље.
Замјеник шефа мисије УНХЦР-а у Србији Биргите Ане-Биргите Крум Хансен рекла је да притисак избјеглица и тражилаца азила из ратних подручја у Азији и Африци на западни Балкан представља преседан и да је потребно да локалне власти приступе том проблему у партнерству са УНХЦР-ом.