"Форин аферс": Нова криза на Балкану
Те разлике су стварале проблеме у прошлости, навода амерички лист “Форин аферс“.
Лист констатује да је протраћено доста времена на рјешавање отоврених питања, које није донијело очекиване резултате.
Као најопасније факторе за нестабилност БиХ, часопис наводи међуетничко радикални ислам, руски утицај у међуетничко неповјерење.
Лист истиче да неки од политичара предузимају конкретне кораке ка подјели земље.
Владајуће српске и хрватске партије недавно су објавиле своју посвећеност притајеним сепаратистичким циљевима. Тако се предочава да је парламент Републике Српске већ усвојио резолуцију за референдум 2018. године, уз напомену да ће тај референдум сигурно поново отворити непријатељства.
Кохезија БиХ ће поново бити на тесту овог љета, јер ће у јуну бити објављени дуго одлагани резултати пописа, када се може очекивати да ће свака националност тврдити да је оштећена због системских пропуста.
У јулу ће бити обиљежена 20. годишњица масакра у Сребреници, а наредног мјесеца ЕУ и ММФ ће објавити реформу акционог плана, која треба да подотакне смањење гломазне бирократије и других реформи. Јавност је одлучно против резова у јавном сектору и приватизације јавних предузећа.
Лист оцјењјује да позитивна страна терористичког напада у Зворнику може бити то што ће коначно међународне организације покренути на акцију.
Препуцавања између Београда и Приштине, која су подржана одбијањем пет чланица ЕУ да признају независност Косова, заједно са ендемском корупцијом оставила су Косово у јадном стању, констатује се у анализи.
На десетине хиљада становника Косова је напустило земљу, због недостатака повјерења у будућност, пише даље “Форин аферс“.
Постоји опсаност од пораста радикализма, међуетничког или чак унутаретничког раздора, које подржавају руски или илсамистички опортунисти, наводи лист, додајући да ако се то догоди, САД и европске дипломате ће бити присиљене да коначно одговоре на питање ко је изгубио на Балкану.
“Умјесто да изгради чврсте темеље да се превазиђу преостале препреке за евроатлатске интеграције, запад је дозволио да младе земље региона поново почну да гријеше. Македонија је добар примјер за то“, наводи амерички часопис.
Уз интезивну међународну помоћ, од избијања непријатељстава између Македонаца и Албанаца 2001. године, постигнут је напредак у изградњи демократских институција, али је екомонија земље остала на неодрживом задуживању.
Радикалне опције за уједињење Косова са Албанијом могле би поново да отворе сукоб са Србима, док Брисел подржава компромис.
Истовремено на Косову се примјећује активност радикалних исламиста који сију страх у срцима Срба и умјерених албанских муслимана.
Постоји опсаност да ће исламисти наћи зајенички циљ са радикалним албанским националистима, упозорава лист.
Амерички часопис сматра да Брисел и Вашингтон треба да притисну албанске лидере да се крену напријед са кључним законским реформама, док доводе Београд и Приштину да преговарају, што је сада далеко мање тешко него 2013. године.
Разговори су показали да када Брисел напредак услови чланством у ЕУ, долази до напретка у њиховим односима, и Срби и Албанци почињу да се крећу према компромису.