latinica  ћирилица
18/05/2015 |  11:02 | Аутор: РТС

Научници открили ново агрегатно стање!

Осим агрегатних стања око којих нема дилеме – чврстог, течног и гасовитог – постоји још најмање 15 агрегатних стања, а тим научника је недавно открио још једно, које би могло да направи револуцију на пољу суперпроводника!

Разлика између чврстог, течног и гасовитог стања очигледна је посматрачу, али научници који се баве проучавањем ових стања, али плазме, колоида и Бозе-Ајнштајновог кондензата, дубље су анализирали њихове карактеристике, попут густине, хемијског састава и проводљивости, пише портал Mother Nature Network.

Међународни тим физичара, хемичара и стручњака за материјале, тестирајући карактеристике новог материјала, направљеног у лабораторији, дошао је до открића за које вjерује да ће промијенити поглед на уобичајено коришћење енергије.

Открили су супстанцу која је истовремено показивала одлике изолационог материјала, суперпроводника, метала и магнета. Резултати њиховог истраживања објављени су у часопису Science Advances.

Они су обогатили фулерене (молекуле од 60 атома угљеника) атомима рубидијума, које су мијењали и у складу с тим мијењали и агрегатно стање супстанце.

Током тог поступка, наишли су на фазу у којој се материјал трансформише из изолатора у проводник, процес познат као Јан-Телеров ефекат, откривен још 1937. године. Због тога су нови материјал назвали Јан-Телеров материјал.

Уколико њихов рад потврде експерименти у лабораторијама широм свијета, откриће би могло да унесе револуцију у начин на који користимо и производимо енергију.

Јан-Телеров метал могао би да најави нови тип суперпроводника, за каквим научници и инжењери већ деценијама трагају.

Суперпроводник је проводник који ефикасно преноси наелектрисање. Проводници, попут бакра и алуминијама пружају отпор протоку електрона, а тај отпор кошта енергије, смањујући ефикасност и стварајући додатне трошкове.

То је поље гдје би Јан-Телерови метали могли да "засијају". Ово је први пут да су научници у пракси видјели Јан-Телеров ефекат - промјену изолатора у проводник. Анализирајући како тај процес функционише, научници би могли боље да схвате ефикат и примјене га у производњи суперпроводника које не треба хладити на тако ниску температуру.