Хрватска без драматичних промјена неће избјећи банкрот

Хрватска без драматичних промјена неће моћи да избјегне банкрот, и са садашњим начином рада ће за три или четири године бити присиљена да преговара са повјериоцима и биће у истој ситуацији у којој се данас налази Грчка, оцјена је страних аналитичара коју преноси Јутарњи лист.

"Страшан коктел великог износа дуга, великог фискалног дефицита и недостатка раста довели су хрватску задуженост врло близу неодрживог нивоа“, пише Имерџинг Маркетс, једно од пословно-финансијских издања Евроманија.

Иако већина прогностичара сада оцјењује да ће бруто друштвени производ идућих година да расте од 0,5 до 1,5 одсто, па и Влада задовољно проглашава крај рецесије, аналитичари сматрају да тај скромни опоравак неће бити од помоћи, наводи Јутарњи.

"Ако се нешто драматично не догоди, за три до четири године говорићемо о 'хрватској кризи'. Земљи су очајнички потребне структурне реформе које би пробудиле економију и подстакле раст", сматра вођа стратегије за средњу и источну Европу, Блиски исток и Африку у Стандард банци, Деметриос Ефстатис.

У случају да се остваре његове песимистичне прогнозе, то би значило да би сљедећа хрватска Влада могла да буде у ситуацији да у другој половини свог мандата мора да преговара с повјериоцима о томе под којим условима да им врати дуг, као што то у овом тренутку чине Грчка и Украјина.

Тај сценариј банкрота, уз несагледиве посљедице које он носи, како се чини, моћи ће да се избјегне само уз брзе и радикалне реформе. У супротном, чак када би Влада и смањила буџетски дефицит са садашњих око 5,5 одсто БДП-а на три одсто, према мишљењу Петера Табака, економисте Европске банке за обнову и развој који прати Хрватску, Србију и Русију, то не би било довољно да се заустави гомилање дуга због слабог економског раста и ниске инфлације.