Ново агрегатно стање штеди енергију!
Међутим, мало ко зна да постоји још 15 агрегатних стања, а оно које је недавно откривено могло би да изазове настанак радикалнхи промјена у начину на који користимо и производимо енергију.
Разлику између агрегатних стања у већини случајева могуће је препознати само захваљујући чулу вида. Али научници, који се баве проучавањем ових и нешто сложенијих стања, попут плазме, колоида и Бозе-Ајнштајновог кондензата, одлучили су да детаљније испитају својства сваког стања, попут густине, хемијског састава и проводљивости материјала.
Када је међународни тим физичара, хемичара и стручњака за материјале тестирао физичке особине новог материјала, створеног у лабораторијским условима, открио је нешто невиђено до сада – материју која се истовремено понашала као изолатор, суперпроводник, метал и магнет.
Нови материјал настао је уграђивањем атома рубидијума у кристалну решетку молекула од 60 атома угљеника – фулерена. Захваљујући могућности контролисања даљине атома и притиска у оквиру структуре фулерена мијењањем атома рубидијума, научници су наишли на фазу у којој се материјал трансформише из изолатора у проводник.
Овај процес назива се Јан-Телеров ефекат, а први пут је представљен 1937. године. У складу са тиме, нови материјал назван је Јан-Телеров метал. Ова врста метала могла би да омогући стварање суперпроводника о којем научници и инжењери широм свијета сањају деценијама.
Предност суперпроводника било би изостајање отпора који се јавља приликом протока електрона, карактеристичан за материјале попут алуминијума или бакра. То значи да би знатно ефикасније преносили електрицитет, а самим тим би дошло и до значајне уштеде новца.
На десетине материјала са овим својством већ постоји, али је потребно подвргнути их изузетно ниским температурама (-108 степени Целзијуса) да би испољили жељену ефикасност. Иако стручњаци још не знају који је узрок ове појаве, једно је сигурно: енергија неопходна за њихово хлађење скупља је од оне која би била добијена наведеним процесом, што их тренутно чини неупотребљивим.
Управо ту би Јан-Телеров метал могао да ступи на сцену – ово је први пут да је Јан-Телеров ефекат уочен у пракси. Даљим проучавањем тога како се процес одвија, научници би могли да стекну идеју о томе како би било могуће произвести суперпроводник који би, за разлику од досадашњих материјала, био довољно ефикасан и на вишим температурама.