Како је Хрватска народна банка распродала златне резерве
Одлука Хрватске народне банке о продаји злата изазива контроверзе у јавности јер, осим што готово све земље у свијету држе одређену количину злата као резерву, продаја се одвијала 2001. године када је његова цијена била прилично ниска. Цијена злата у вријеме када га је ХНБ продавала кретала се око 280 долара за унцу, док је данас вриједност око 1200 долара, пише Индекс.хр.
Како је наведено у одговору Владе на посланичко питање, средином априла 2001. године, Република Хрватска је након постигнутог споразума о подјели дела имовине бивше СФРЈ, похрањеног у Банци за међународна поравнања у Базелу (БИС), постала власница 13,127 тона злата које је књижено по његовој тржишној вриједности на дан прилива, 13. јуна 2001. године, у износу од 114.939.321,71, долара, односно 272,35 долара по унци.
Дио тог злата био је похрањен у физичком облику у Швајцарској народној банци, док се дио налазио на рачунима "неалоцираног злата" тј. оног којим се тргује у нематеријалном облику.
"Будући да злато на горе наведеним рачунима (по виђењу) не носи никакав принос Дирекција за управљање међународним причувама и девизном ликвидношћу ХНБ-а контактирала је Сwиш Натионал Банк, БИС и Банк оф Енгланд, и комерцијалне банке (Credit Suisse FB, UBS, Deutsche bank i Rabobank) с намјером пласирања злата у краткорочне депозите.
Из Владе су навели да су депозити у злату пласирани у два наврата по укупно три износа, са истим датумом доспијећа, 25. септембра 2001. године, а продајна цијена је износила 277,78 долара за унцу.
Посебно је занимљиво објашњење да се добит остварена порастом цијене злата не може уплатити у буџет, већ иде директно у капитал ХНБ-а, наводи се у тексту .
"Надаље, евентуална добит остварена могућим порастом цијене злата иде директно у капитал ХНБ-а и није уплатива у државни буџет, док се зарада по купонима и каматама на депозите и обвезнице, као и реализована зарада по улагањима у инструменте с фиксним приносом може уплатити у државни буџет", наводи се у одговору Владе.
Хрватској је у процесу сукцесије, на основу докумената потписаних у јуну 2004. и мају 2005. године, припао и 23-постотни удио у злату које је било похрањено код централне банке Француске и пословне банке Креди Свис у Зириху.
То злато је, како наводи Влада продато по налогу Министарства финансија, у чијој је ингеренцији располагање имовином бивше СФРЈ, а на чијем челу је тада био Иван Шукер, наведено је у тексту. Продаја злата обављена је 29. новембра 2005. године, за које је Хрватска добила 31.154.108,98 долара.