Савремено позориште је у кризи
Ресорно министарство сарађује са установама културе и обезбјеђује средства за материјалне трошкове, али и програмске садржаје, рекла је в.д. помоћника министра за културу Републике Српске Милица Котур, и додала, да умјетност захтијева пуно средстава и да, колико год да их имају, она нису довољна.
Котурова сматра да ће овај скуп допринијети развоју театра, као једног од основних културолошких предиспозиција Српске.
Директор Народног позоришта РС у Бањалуци Ненад Новаковић рекао је да савремено позориште улази у кризу, јер друштво не води довољно бригу о томе. Он је поручио да култура не смије бити трошак, већ инвестиција за будућност, те оцијенио да је неопходно унаприједити школовање кадрова за све сегменте у позоришту.
Редитељ Горан Марковић, професор на Факултету драмских умјетности у Београду, истакао је да је важно причати о проблемима у позоришту, посебно у тренутку када је култура, а посебно позоришна умјетност, маргинализована.
Он је рекао да је образовање позоришних кадрова у Београду веома успјешно и да већ око 60 година из школа излазе образовани глумци, редитељи, сценографи, костимографи...
Марковић је истакао да је битно да образовање буде у континуитету, да се држи стандарда и система који се не мијења често.
Декан Академије умјетности Универзитета у Бањалуци Лука Кецман рекао је да академија води одговорну политику школовања кадрова из свих области умјетности. Навео је да је слика културе и умјетности на простору Српске потпуно другачија него прије 20 година, те подсјетио да су 1995. године у Народном позоришту у Бањалуци била само два школована глумца, а у Дјечијем позоришту ниједан.
Кецман је истакао да и позоришта ван Бањалуке обилују школованим кадровима.
Овај научни скуп организује Народно позориште Српске, бањалучка Академија умјетности и Бањалука колеџ у оквиру 18. Театар феста.