latinica  ћирилица
24/05/2015 |  17:12 | Аутор: РТС

"Турски ток" послије 2017. године?

Покретање "Турског тока" не може се очекивати прије 2017. године, сматра турски амбасадор у Русији. "Гаспром" је претходно најавио да ће залихе гаса до Турске кренути тим гасоводом у децембру 2016. Још један гасовод требало би да буде "Источни лук" кроз Словачку, Мађарску, Румунију и Бугарску, а могући извори гаса били би Азербејџан, Туркменистан, Ирак, Кипар и Русија.

Још није потписан обавезујући уговор о изградњи "Турског тока" између Москве и Анкаре, а очекује се да цевоводи буду у функцији након 2017. године, рекао је у интервјуу Интерфаксу амбасадор Турске у Русији Умит Јардим, преноси Раша тудеј.


"Било би непрецизно када бисмо сада рекли да ће гасовод бити покренут 2016. или 2017. године", рекао је амбасадор додајући да Турска и Русија још нису ни почеле пројекат.

Амбасадор, ипак, вјерује да би, када би стране успјеле да изведу пројекат, то била велика побједа и за Турску и за Русију. Москва и Анкара и даље разговарају о том питању, рекао је Јардим.

Претходно је извршни директор "Гаспрома" Алексеј Милер рекао да ће гас до Турске преко новог тока почети да стиже у децембру 2016. године.

О гасу се разговарало и на самиту ЕУ и шест земаља Источног партнерства у Риги. У завршном саопштењу наглашен је интерес да се зајамчи безбједно снабдијевање гасом, а посебно је указано на важност Јужног гасног коридора, преносе агенције. Из саопштења произлази да ЕУ никако не жели да се одрекне украјинске транзитне инфраструктуре за доток руског гаса, јер се указује на "даље напоре ЕУ за осавремењивање украјинског Система за пренос гаса као дијела Европске мреже".

Постепена градња гасовода

Амерички институт за стратегијске прогнозе "Стратфор" сматра да ће "Гаспром" наставити изградњу "Турског тока" "што је прије могуће, без обзира на то да ли ће или не тај пројекат превазићи политичке препреке у Европској унији".

Русија ће градити постепено овај гасовод и, ако се изградњи инфраструктуре и испоруци гаса у Европу супротстави ЕУ, "Турски ток" ће бити изграђен дјелимично и с капацитетом да подмири будуће очекиване велике потребе Турске, чија се индустријска и економска експанзија очекује у идућим годинама.

"Стратфор" наводи да је "Гаспром" већ ангажовао италијанску компанију "Саипем" за постављање цијеви испод Црног мора, којима би "Турски ток" годишње могао снабдијевати Европу са 63 милијарди кубних метара гаса, а то је тачно онолико колико Русија сада испоручује Европској унији преко Украјине.

"Гаспром" је саопштио да ће, с образложењем да је Украјина непоуздана као транзитни партнер и да би се огромна средства морала уложити у обнову застареле украјинске гасне инфраструктуре, од краја 2019. престати да испоручује гас ЕУ преко Украјине, тако да је "Турски ток" замјена за снабдијевање Европе.

"Стратфор" напомиње да је "снажан политички притисак Европске комисије и више чланица ЕУ" довео до тога да Москва одустане од изградње "Јужног тока" и склопи споразум о великој испоруци гаса с Кином.

Званични разлози су били да су међудржавним уговорима Русије и европских земаља за пројекат "Јужни ток" нарушена правила конкуренције и раздвајања производње и дистрибуције енергије.

Европска комисија је, међутим, управо потврдила да продужује изузеће од правила ЕУ за Трансјадрански гасовод, с образложењем да је тај пројекат "комерцијална иницијатива која није уграђена или наметнута од земаља у којима се остварује", а то су Грчка, Албанија и Италија".

Гасовод "Источни лук" заобилази Србију

Нови гасовод "Источни лук" кроз Словачку, Мађарску, Румунију и Бугарску могао би да почне да се гради 2018. године, произлази из договора ових земаља потписаног у Риги.

Договор је постигнут на иницијативу владе у Братислави која је ставила до знања да је циљ тога да се обезбиједе разни извори и путеви снабдијевања за стабилан прилив гаса у средњу и југоисточну Европу који би био без прекида.

Како је предочено, "могући извори гаса били би Азербејџан, Туркменистан, Ирак, Кипар и Русија".

Мада та нова инфраструктура за доток гаса из разних извора заобилази Србију, како су агенцији Бета рекли европски дипломатски извори у Бриселу, изградња српско-бугарске гасне везе дала би могућност за прилив извесне количине гаса у Србију и са тог новог гасовода.

Азербејџански гас би превасходно преко "Трансјадранског" и других планираних гасовода, који треба да прођу кроз Турску, као дијела Коридора, постао додатни извор снабдијевања у односну на руски гас, а "Источни лук" би умногоме користио гас из тих гасовода "Јужног коридора".