Дронови из базе Рамштајн пред њемачким судовима
Фаисал бин Али Јабер никада неће заборавити вече 29. августа 2012. Он је са бројним рођацима био на једној свадби у селу Кашамир на истоку Јемена. Тада је на њих са једне америчке беспилотне летјелице испаљено пет ракета. Фаисал је преживио. Међутим, погинули су његов нећак Валид и шура Салим. Недужне жртве у такозваном "рату против терора". Колатерална штета. САД никада нису преузеле одговорност за ова убиства. Сада се цијели случај износи пред један суд у Њемачкој.
Случај жртава из Јемена 27. маја ће се наћи пред судом у Келну. Према процјени Андреаса Шилера биће то први пут уопште да неки суд саслуша ријечи жртава напада који се изводе беспилотним летјелицама. Он је, заједно са Европским вијећем за уставна и људска права, подржао ове људе из Јемена у подизању тужбе. Као правник, он сматра да Њемачка сноси дио одговорности за то што се десило јер се на њеној територији налази америчка војна база Рамштајн. Тамо се налази релејна станица за сателитске комуникације америчке војске. Без постојања те станице, не би било могуће ни управљање такозваним дроновима. "Сваки напад беспилотном летјелицом који се изводи изнад територије Пакистана или Јемена, одвија се уз укључење уређаја у Рамштајну", каже Шилер.
Њемачка важан центар у акцијама дронова
База Рамштајн простире се на око 1.400 хектара земљишта у близини града Кајзерслаутерна. Њемачки службеници и политичари не могу ући у базу без дозволе Америчке војске. То је дефинисано посебном споразумом из 1993. године. Рамштајн је највећи аеродром америчке војске изван САД-а. Ту се налази "Air and Space Operations Centre". Према информацијама њемачких телевизија НДР и ВДР, те листа Зидојче Цајтунг, око 650 војника ту опслужује 1500 компјутера. Они координирају акције из ваздуха на циљеве у Јемену, Сомалији, Афганисану и Пакистану. Дронови преко сателита шаљу слике и податке у базу Рамштајн. Одатле се подаци шаљу до пилота који управљају беспилотним летјелицама, а који се углавном налазе у САД. Шилер цитира наводе пилота да извођење напада не би било могуће без дјеловања центра у Рамштајну.
Јирген Тоденхофер зна за ту базу. Он је био судија у оближњем Кајзерслаутерну и посланик њемачког Бундестага. Он, као правник, циљане нападе које проводи америчка влада назива кривичним дјелом убиства. Оштро осуђује улогу коју у свему томе игра Њемачка: "Уз помоћ Рамштајна се убија широм свијета, а да то није одобрио ниједан судија."
Тоденхофер је више пута посјетио подручја изнад којих дјелују беспилотне летјелице. Он има близак контакт са адвокатом који заступа породице жртава у Вазиристану, пограничном подручју између Афганистана и Пакистана. Тај адвокат тврди да су 90 одсто убијених недужне жртве.
Одабран 41 циљ- убијено 1147 људи
Још веће сумње у тврдње америчке владе да се ради о "хируршки прецизним нападима" јављају се након увида у студију британске невладине организације "Reprieve". Она је проучила све доступне материјале о нападима беспилотним летјелицама. Резултат: да би се погодила 41 особа која се налази на "црној листи" владе предсједника Обаме, убијено је 1147 људи. Најдужа је листа "колатералне штете" која је настала приликом покушаја елиминације исламистичког лидера Баитулаха Мехсуда из Пакистана. Шест пута су из беспилотних летјелица на њега испаљиване ракете, прије него што је (из седмог покушаја) погођен у љето 2009. године. У свим тим нападима наводно су погинуле 164 особе.
Амрит Синг из америчке иницијативе "Open Society Justice" објавио је у априлу још једну студију о жртвама. На 128 страница извјештаја он се концентрисао на жртве беспилотних напада у Јемену. У разговору за DW Синг износи велике сумње да су напади беспилотним летјелицама у складу са међународним правом, па чак и са принципима које прописује политика САД.
Синг подсјећа да је амерички предсједник Обама 2013. изјавио да, осим у случају Афганистана, прије него што се одобри испаљивање ракета из дронова мора да буде практично искључена могућност да ће у таквом нападу страдати цивили. Осим тога би на терористе требало дјеловати само у случају да је искључена могућност да се они заробе.
Синг у свом извјешају наводи да се бројни нападнути уопште нису скривали и да се нису налазили у забаченим регионима. Њих су могле ухапсити и јеменске снаге безбједности. Обама је поставио још један предуслов за дјеловање дроновима: напади се смију извршити само на особе које представљају директну и сталну пријетњу безбједности народа САД. Синг сматра да је и тај принцип прекршен више пута. Ни у једном од документованих случаја нису постојале информације америчких или јеменских власти о директној пријетњи америчком народу. Сингово истраживање садржи бројне изјаве жртава и чланова њихових породица: "Ти људи стално понављају да желе признање њихових патњи. Они желе да знају зашто су нападнути и прије свега желе правду."
Можда ће Фаисал бин Али Јабер пред судом у Келну доћи корак ближе правди. Иронија случаја његовог шуре је у томе што је он само неколико дана прије него што је страдао у нападу одржао жестоку проповијед против Ал Каиде. Није то била прва проповијед такве врсте, али је, нажалост, била посљедња.