БиХ: Скроман економски напредак
Излазак еврозоне из рецесије након двије године негативног раста, смањење свјетских цијена, дефлација, поплаве у другом тромјесечју, те неповољна хидролошка ситуација у хидроелектранама били су међу најзначајнијим факторима који су утицали на економски раст БиХ у прошлој години.
Након доста доброг почетка године, мајске поплаве су нагло прекинуле остварени прогрес да би потом услиједило тек постепено побољшавање у другом полугодишту.
Раст у прошлој години, прије свега, био је ношен приватном потрошњом, те приватним и јавном инвестицијама уз негативан допринос спољнотрговинског дефицита.
У исто вријеме допринос јавне потрошње је био доста слаб са реалним растом од свега 1,5 одсто.
Побољшано екстерно окружење је у значајној мјери стимулисало економску активност, прије свега, у првом тромјесечју прошле године када је остварен реални раст од 3,2 одсто и то упркос дефлацији узрокованој падом свјетских цијена и паду производње електричне енергије након неповољне хидролошке ситуације.
У мају прошле године дошло је до великих елементарних непогода током
којих је поплавама уништен или привремено онеспособљен значајан број домаћинстава, пољопривредних приноса, стоке, индустријских постројења, рудника, а што је довело до наглог смањења економске активности у другом у односу на прво тромјесечје од 1,2 одсто, односно смањења у односу на други.
Извјестан напредак направљен је већ у трећем тромјесечју када је остварен благ годишњи економски раст од 0,6 одсто.
Раст текућих прилива домаћинстава из иностранства од 6,3 одсто је знатно ојачао њихов расположиви доходак у прошлој години и самим тим приватну потрошњу.
Додатни подстицај повећању расположивог дохотка је био и раст броја запослених у прошлој години од скоро два одсто, те реално повећање просјечне плате од 1,3 одсто.
Раст броја запослених је у великој мјери био инициран реалним растом извоза и прерађивачке индустрије од приближно четири одсто, док је дефлација од 0,9 одсто била главни фактор за реално повећање плата.
Такође, бржи раст стања депозита становништва од 8,1 одсто у односу на кредите који су имали стопу раста од 5,7 одсто указује да је значајан дио повећања расположивог дохотка могао остати непотрошен, односно уштеђен.
Резултат ових кретања је био реални раст промета малопродаје у прошлој години од 1,7 одсто, што донекле указује и на могуће кретање приватне потрошње.
Раст јавних инвестиција у прошлој години и јачање расположивог дохотка су допринијели реалном повећању грађевинских радова од 6,6 одсто.
Нешто боља ситуација у окружењу по питању извозне тражње је довела до номиналног раста извоза од три одсто, док је пад свјетских цијена у прошлој години довео до смањења цијена робног извоза БиХ од приближно један одсто.
Реални раст робне размјене је био већи у односу на номинални и то понајвише у домену увоза.