Подјеле унутар ЕУ због изградње Сјеверног и Турског тока
Удвостручењем капацитета гасовода Сјеверни ток, о чему су споразум постигле велике западноевропске компаније и руски Гаспром, и изградњом Турског тока, доток гаса био би знатно већи од потреба Европе, а то би јасно значило да се напушта траса дотока овог енергента преко Украјине, уз губитак милијарди евра годишње за власти у Кијеву.
То је став Европске комисије, а потпредсједник Комисије задужен за Енергетску унију Марош Шефћовић рекао је на састанку о глобалној безбједности ГЛОБСЕЦ у Братислави да би удвостручењем капацитета Сјеверног тока била "угрожена енергетска безбједност Европе".
На економском форуму у Санкт-Петербургу склопљени споразум с Гаспромом о изградњи друге трасе Сјеверног тока, капацитета 55 милијарди кубних метара гаса годишње, представља, по оцјени њемачког Дојче веле, "повратак Европљана бизнису с Русијом", упркос санкцијама и чињеници да су америчке велике компаније бојкотовале тај форум.
Европски портал Еуобсервер оцјењује да то показује и "подјеле међу Европљанима" у односу на политику санкција према Русији.
Европски коментатори и стручњаци за енергетику мисле и да су велике европске компаније жељеле да обезбиједе изворе руског гаса, јер је Москва, пошто је оцијенила да је ЕУ из политичких разлога закочила изградњу Јужног тока, упозорила да све може да преокрене на друга тржишта, посебно Кину и друге земље Далеког истока.
Шефћовић је, међутим, објаснио да би се снабдјевање Европе гасом, ако би се одустало од транзита преко Украјине, свело само на два правца, гасоводе испод Балтичког мора и Бјелорусије који би били загушени, а ЕУ сматра да треба да задржи инфраструктуру преко Украјине, иако је застарјела и мора да се хитно обнови.
У круговима ЕУ у Бриселу, а то исто су замјерили и неки европски учесници ГЛОБСЕЦ-а, притом се наглашава да би у сваком случају то значило даље везивање за испоруке руског гаса, иако је званична политика ЕУ да се што прије гас обезбиједи и из других извора и праваца, посебно из Азербејџана.
Споразум о намјерама да се изгради додатна траса гасовода Сјеверни ток до Њемачке, с Гаспромом су потписали европски енергетски гиганти, њемачки Е.ОН, британско-холандски Шел и аустријски ОМВ.
Преко Украјине у Европу стиже 63 милијарди кубних метара гаса, а Русија је ставила до знања да ће 2019. обуставити доток гаса европским земљама преко Украјине, с образложењем да је та земља непоуздана за транзит гаса, па је зато било прекида дотока гаса у Европу.
Русија је, послије одбијања ЕУ да одобри изградњу Јужног тока, склопила договор с Турском о изградњи гасовода Турски ток капацитета око 60 милијарди кубних метара којим би гас из Русије био допреман на велико чвориште на турско-грчкој граници, а потом у јужну и средњу Европу.
Ана Каиса-Итконен, портпаролка европског комесара за енергију Аријаса Кањетеа, Бети је рекла да је Европска комисија "примила на знање" намјеру великих западноевропских компанија да с Гаспромом граде нову трасу Сјеверног тока и нагласила да је "стратегијом Енергетске уније утврђено да је обезбјеђивање нових извора енергије од кључне важности да се зајамче испоруке енергије грађанима и привреди".
Она је навела да је у том циљу кључно међусобно повезивање чланица ЕУ и изградња Јужног гасног коридора с три гасовода, стварање чворишта за течни гас у Средоземљу, док је "течни гас у средишту те стратегије".
Званичници ЕУ су недавно нагласили да ће настојати да склопе замашне уговоре о испорукама "великих неискоришћених налазишта" алжирског гаса, нарочито преко терминала за течни гас, мада су рекли да је амерички гас из уљних шкриљаца бар засад прескуп.
Ана Каиса-Итконен је пренијела оцјену Европске комисије да се "очекује смањење производње гаса унутар ЕУ, док се постојећи капацитети за прилив гаса из Русије користе са око 57 одсто могућност, тако да садашњи доток гаса из Русије у ЕУ, укључујући транзит преко Украјине, премашује садашње и вјероватно будуће потребе ЕУ за испоруком руског гаса".
Став је Комисије у Бриселу и да не треба напустити транзит преко Украјине, јер би "та земља била највећи поуздани транзитни правац за Европу".
Поред споразума Шела, Е.ОН-а и ОМВ-а о великим пословима с Гаспромом, Турска и Грчка су управо утаначиле уговоре о изградњи Турског тока, укључујући трасу преко грчке територије.
Европска комисија је упозорила да све мора бити урађено по прописима и нормама ЕУ, али је остала недоумица хоће ли тај гасовод, назван и Тесла или Јужноевропски преко грчке територије ићи даље преко Македоније и Србије до Мађарске, или ће бар дијелом гас преко турско-грчког чворишта или трасе ићи новопланираним гасоводом Источни прстен који ЕУ намјерава да гради преко Бугарске, Румуније, Словачке и Мађарске, што значи да ће заобићи Србију.
На безбједносном форуму ГЛОБСЕЦ се због планова за изградњу Турског, односно Тесла гасовода, побунио бугарски министар Данијел Митов који је је наприје изнио тврдњу да се није одустало од Јужног тока, који је требало да добрим дијелом прође преко Бугарске.
"Како ја да сад људима у Бугарској да објасним зашто Јужни ток није могао да се гради, а Турски ток кроз Грчку може", додао је Митов.
"Ми смо све урадили да задовољимо прописе ЕУ за изградњу Јужног тока и очекујемо да тако сви поступе, а кад је ријеч о солидарности, морамо се озбиљно договорити која је европска стратегија", навео је бугарски министар.
Његов бивши чешки колега Мирек Тополанек, који је сад на челу чешке енергетске компаније, на то је узвратио да је "расправа о Јужном току завршена" и да се мора постићи договор о повезивању сјевер-југ, односно о изградњи Источног прстена".