Могу ли Русија и Кина и без вета да помогну Србији?
Са потпредсједником кинеске владе Џанг Гаолијем, који је јуче стигао у тродневну посјету, званичници Србије, како сазнаје „Политика”, неће разговарати о британској резолуцији о Сребреници и евентуалном ставу који би Пекинг могао да заузме у Савјету безбједности. Његов долазак искључиво је везан за економску сарадњу Београда и Пекинга јер кинеску страну интересује докле се дошло у реализацији онога што је договорено на трећем самиту кинеског премијера и 16 шефова влада централне и источне Европе одржаном у децембру у Београду. Неких разговора са Пекингом у вези са резолуцијом је, како сазнајемо, ипак било. Како наш лист сазнаје у дипломатским круговима, Београд ће „замолити” Русе и Кинезе да запријете улагањем вета уколико резолуција не буде измијењена тако да одговара свим странама.
„У Њујорку су у току неформалне консултације између сталних чланица Савјета безбједности, у које се повремено укључују и несталне чланице, о могућим измјенама резолуције како би се избјегло да нека земља уложи вето. Велика Британија ће покушати да нацрт тог текста буде такав да она успије да га прогура кроз СБ без вета. У тим разговорима уочи сједнице СБ Русија и Кина ће им ставити до знања да ће оне, уколико дође до расправе у СБ, говорити и о многим другим геноцидима”, каже наш високо позиционирани српски дипломата и додаје да ни Британцима не би одговарало да им не прође резолуција.
Једна од главних тема разговора предсједника Томислава Николића са Алексејем Пушковом, предсједником Спољнополитичког одбора Државне думе Руске Федерације, који је био у Београду прије недељу дана, била је британска резолуција. Према изворима „Политике”, Николић и Пушков су том приликом разматрали како би Москва могла да помогне Београду у Савјету безбједности, укључујући и опцију да Русија уложи вето. Премијер Александар Вучић је, међутим, рекао како он и предсједник имају редовне консултације у вези с овим питањем.
Саговорник листа са завидним дипломатским искуством у УН каже да је Пекинг врло штедљив када је у питању улагање вета.
„Они више воле да се уздрже ако ће неко други уложити вето. Ако би знали да Руси неће уложити вето и уколико би Београд то тражио, они би можда искористили овај механизам да блокирају усвајање резолуције. Они се ипак радије ослањају на то да ће то урадити неко други, то јест Русија. То је карактеристика рада Кине у СБ”, објашњава саговорник.
Према његовим ријечима, ако је Британцима стало да се макар нешто усвоји, они ће пристати да се резолуција разводњи и да се на известан начин учини прихватљивом и Београду и Милораду Додику и Русији и Кини. Биће кооперативни. Уколико им је пак стало да пошто-пото Београд повежу са геноцидом, неће пристати на измијене него ће натјерати, највјероватније Русију, да уложи вето, па ће после из свих топова осути паљбу по Русији како је против резолуције о осуди геноцида.
У расправи на сједници СБ може да учествује и Србија уколико то затражи. И до сада је Београд учествовао у расправама које су задирале у његове интересе, као што је питање Косова.
Премијер Вучић је, подсјетимо, рекао да је најспорније то што се нигде не говори јасно да Србија није починила геноцид иако је тако пресудио и Суд правде у Хагу и иако то произлази из пресуде генералу Радиславу Крстићу, који је једини осуђен за геноцид у Сребреници.
Правни савјетник Министарства спољних послова Русије Анатолиј Капустин каже за „Спутњик” да би могло да се деси и да Британци резолуцију поднесу као неки необавезујући документ у виду препоруке, декларације, јер онда нема потребе да се користи право вета, него би се он прогурао прегласавањем простом већином.
Њемачка амбасада: Резолуција је прилика за отворено суочавање са геноцидом у Сребреници
Јавна расправа у вези са резолуцијом о Сребреници показује колико је на западном Балкану тешко да се утврди заједничка интерпретација историје, кажу у амбасади Њемачке у Београду поводом британске резолуције која би требало да се нађе пред Савјетом безбједности Уједињених нација 7. јула.
„На основу нашег искустава знамо да најбољи изгледи за успјех, при настојању да се дође до помирења, постоје онда када у центру пажње стоје сопствена дјела, а не евентуалне грешке у поступцима других”, истиче се у званичном одговору амбасаде на питање „Политике” какав је став СР Њемачке о резолуцији о Сребреници коју предлаже Велика Британија.
Како се наводи, двадесета годишњица геноцида у Сребреници је важан датум и није необично да поводом таквих годишњица у Савјету безбједности буду усвојене резолуције. Тиме се пружа прилика за отворено суочавање са том темом.
„Данас је важно да се људи у региону, без обзира на ратна збивања, активно залажу за помирење и миран заједнички живот. У том контексту сматрамо да је обавеза политичког руководства држава у региону да покажу лидерске квалитете”, кажу у амбасади Њемачке.