Случај ћириличних плоча- измјене закона по хитној саборској процедури

Министар управе Арсен Баук рекао је да је Влада тиме испоштовала одлуку Уставног суда, који јој је у августу прошле године дао рок од једне године да измјенама Закона о употреби језика и писма националних мањина осигура механизме за случајеве када представничка тијела јединица локалне самоуправе не проводе обавезе из тога закона, односно ометају његово провођење.

Предложеним измјенамау Влади ће бити омогућено да у случају опструкције мањинских права распусти представничко тијело.

Уз Закон о употреби језика и писма националних мањина Влада предлаже измијене и Закона о локалној и подручној самоуправи.

Министар Баук је нагласио како ће се предложеним измјенама Влади омогућити да у случајевима опструкције мањинских права распусти представничко тијело.

Након распуштања представничког тијела локалне самоуправе, Влада ће именовати повјереника овлаштеног да статут јединице локалне самоуправе усклади са законима који регулишу мањинска права.

"Овим приједлогом Влада испуњава задатак који нам је дао Уставни суд, а очекујемо да ће то учинити и друга тијела", рекао је Баук.

Уставни суд је истом одлуком вуковарско Градско вијеће обавезао да, такође у року од године дана, градским статутом пропише у којим ће се дијеловима Вуковара оставити плоче с двојезичним натписима на хрватском и српском језику, што до сада није учињено.

Премијер Зоран Милановић подсјетио је да је у тренутку доношења Закона о употреби језика и писма националних мањина 2001. године тадашњи предсједник Сабора Златко Томчић рекао да је ријеч о закону који се доноси двотрећинском већином.

"То је већина коју наша коалиција не контролира, то је скоро консензус", рекао је Милановић, напомињући како је то порука јавности да је без опозиције немогуће донијети такав закон.

Уставни суд РХ је у августу прошле године неуставним прогласио референдумско питање по којему би грађани одлучили јесу ли за то да се да се Уставним законом о правима националних мањина пропише да право на равноправну службену употребу свога језика и писма мањине остварују у срединама у којима чине више од половине, умјесто садашње трећине укупнога становништва. Тиме није дозвољено расписивање референдума за које је тзв.Штаб за одбрану хрватскога Вуковара прикупио у децембру 2013. године више од 526.549 потписа бирача.

Уставни суд наложио је тада вуковарском Градском вијећу да у року од годину дана пропише у којим би градским четвртима требало да буду постављени двојезични натписи. Владу је обавезао да у истом року предложи законске измјене којима ће уредити прикладан правни механизам за случајеве када представничка тијела јединица локалне самоуправе не проводе обавезе из тога закона, односно ометају његово провођење.