Влаисављевић: Питање "бошњачког и босанског језика" је политикантско
"Не бих коментарисала то што се они боре за свој језик, за унитарну Босну и `босанки` језик - јер то није никакав босански језик, већ је, де факто, сарајевска варијанта хрватског језика", рекла је Влаисављевићева.
Према њеним ријечима, језик Бошњака је преко ноћи потпуно кроатизован, а иза свега тога стоје силе новог свјетског поретка, прохрватске силе у БиХ, које од БиХ желе да направе другу хрватску државу.
Она истиче да су Бошњаци и овог пута искориштени као експозитуре било прохрватске, било евроунијатске културе, која на овим просторима "гази Србе на начин како то ради у посљедњих сто година, а ту је ријеч и о хрватизовању српског језика и српске књижевности".
Влаисављевићева сматра да је за Србе у Републици Српској веома битно да промијене Устав и да свој језик назову српским, док је секундарно питање како ће Бошњаци да рјешавају питање свог језика.
"Питање језика је државотворно питање првог реда. Ми смо се према том питању односили крајње аљкаво, односно политичари, који је требало у Уставу Републике Српске да се изборе за право на српски језик, то су испустили и тако је сада у Уставу тај језик дат описно", рекла је Влаисављевићева.
Родитељи основаца од шестог до осмог разреда подручне Основне школе "Милан Ракић" у насељу Которско код Добоја одбили су да преузму свједочанства о завршеном разреду, незадовољни што је у рубрици "матерњи језик" уписан бошњачки језик, а не "босански", како они траже.