У Српској регистровано 385 лијечених зависника
Закључно са крајем прошле године, у Републици Српској регистровано је 385 лијечених зависника од разних дрога - саопштено је у Служби социјалне медицине Института за јавно здравство Српске.
Од укупног броја регистрованих - 40 је жена и 345 мушкараца, док је просјечна животна доб - 34 године. Просјечна старост мушкараца зависника је 35 година, а жена 30.
У просјеку, почетак експериментисања било којим опојним средством почиње са 16 година, а са 19 година први пут се конзумира хероин, чије узимање путем ињекције почиње са 22 године старости.
Када је ријеч о разлозима односно о етиолошким факторима који утичу на развој зависности, на првом мјесту је утицај микросоцијалне климе на коју породица није утицала /друштво, партнер и слично/.
Слиједи патологија породице, потом незнање, односно крива процјена самоконтроле, а на четвртом месту наводи се животна филозофија /хедонизам, начин забаве/.
Највећи број лијечених зависника регистрован је у Психијатријској клиници у Бањалуци /163/, затим у Центру за ментално здравље Дома здравља у Добоју /68/, те у Удружењу грађана "Викторија" из Бањалуке /50/.
Како наводе у Служби социјалне медицине Института за јавно здравство Републике Српске, у већини установа процес пријављивања зависника стагнира посљедњих година, у поређењу са претходним.
Канцеларија УН за дрогу и криминал успоставила је 1987. године Међународни дан борбе против кријумчарења и злоупотребе дрога са циљем промовисања свијести о проблему зависности и злоупотреби ових опојних средстава у свијету.
Према овој канцеларији, посебно су опасни канабис, кокаин, екстази, халуциногене дроге, хероин и метамфетамин.
Портпарол Института за јавно здравство Српске Милка Мрђа наводи за Срну да је Европски центар за мониторинг дрога и зависности почетком 2015. године објавио извјештај о стању у области злоупотребе дрога за подручје земаља Југоисточне Европе.
Истакнуто је да је ниво употребе психоактивних супстанци у општој популацији од 15 до 64 година старости мањи у поређењу са европским просјеком.
Такође, када је ријеч о средњошколцима, у извјештају се наводи да се процијењена употреба опојних средстава креће у распону од четири до осам одсто, што је два и по пута мањи ниво конзумирања у поређењу са просјеком европских земаља.