Европа неће мигранте

Туск је рекао да ће ова шема прихвата миграната  бити финализована крајем јула, а како јавља Би-Би-Си, Мађарска и сиромашна Бугарска су добиле гаранције да ће бити изузете из ње.

Велика Британија је затражила да буде изузета, а земље источне Европе су одбиле да прихвате предложене квоте, што је разбеснило италијанског шефа дипломатије Матеа Ренција, који је план о размештању миграната назвао „скромним”.

Туск је претходно позвао чланице Уније да подијеле бреме илегалних миграната, који пристижу из сјеверне Африке претовареним кријумчарским бродовима у Италију и Грчку.

На дневном реду самита била је и дужничка криза у Грчкој, а та земља и њени међународни кредитори у јучерашњим преговорима нису постигли споразум.

УНХЦР процјењује да је преко Средоземног мора ове године у Грчку стигло 63.000 миграната а у Италију 62.000.

Лидери ЕУ одбацили су јуче предлог Европске комисије о квотама за равномјерније расељавање миграната и потенцијалних азиланата широм територија „двадесетосморке”, известио је јуче лондонски „Гардијан”. „Међу чланицама нема сагласности о обавезним квотама. Биће потребно много више времена да се Европа усагласи о миграцијама”, оцијенио је Доналд Туск, предсједник Европског савјета.

Предлог Жан-Клода Јункера, предсједника Европске комисије , да 40.000 миграната (већ пристиглих у Италију и Грчку) и још 20.000 потенцијалних азиланата (махом из Сирије и Еритреје) у следеће две године буду равномерније распоређени широм ЕУ, и то по прецизно одређеним квотама – био је главна тема дводневног самита лидера Европске уније који је јуче почео у Бриселу.

Увиђајући све жилавији и све сложнији отпор чланица ЕУ према Јункеровом плану, Европска комисија је јуче најављивала да је спремна да продужи рок за изјашњавање „двадесетосморке” о квотама до краја јула.

Да је ријеч прије о тајмингу него о одлуци да се Европска комисија дефинитивно одрекне идеје о квотама, наговијестила је јуче и Кристалина Георгијева, замјеница предсједника ЕК. Она је поручила да се неће одустати од плана за увођење квота за равномерније насељавање и размјештање избеглица и потенцијалних азиланата широм Европске уније, не само зато што је такав метод „морално исправан” већ и зато што служи интересима ЕУ, „посебно њеним безбједносним интересима”.

На идеју о квотама, око које се сада ломе копља како у Бриселу тако и у широј јавности, Јункер дошао након што се средином априла између обала Либије и Италије удавило више од 750 миграната.

Шта мисле о таквом приједлогу, министри унутрашњих послова и правде чланица ЕУ рекли су већ средином јуна, када су одбацили Јункеров план, наглашавајући да државе морају саме да одлуче колико ће, ако ће, и које мигранте, азиланте и избјеглице да приме на своје тло.

Чланице ЕУ су иначе свјесне да ће наредних година притисак миграната бити све јачи, због чега сматрају да ЕУ мора добро да се утврди. То је, наиме, преговарачка платформа са којом су оне мање-више јединствено јуче приступиле дводневном самиту у Бриселу о стратегији даљег суочавања са таласом избеглица са Блиског истока, Азије и Африке на поморским и копненим прилазима ЕУ.

„Умјесто притисака да Европа широм отвори врата мигрантима, она мора далеко активније да затвори прозоре. Чланице ЕУ су данас много наклоњеније јачању мера за експресно враћање миграната назад у безбједне земље, ако већ не у домовину”, став је једног учесника јучерашњег самита који је јуче пренео портал „ЕУ обзервер”.

Међу предлозима Европске комисије о којима треба да се изјасне лидери ЕУ јесте и оснивање „кризних центара” у Грчкој, Италији и на Малти, где би проширени састав европских безбједњака и стручњака за миграције процјењивао основаност захтјева за азил избјеглица које су успјеле да се докопају европског копна.

У међувремену, према најавама из Брисела, Фронтекс, агенција за заштиту поморских граница ЕУ, треба да добије нова овлашћења, међу којима је и право да са водених прилаза ЕУ враћа све за које на лицу мјеста процијени да немају право на међународну избјегличку заштиту. На који начин ће то Фронтекс процјењивати, није још прецизирано.

У међувремену, самопроглашена влада Либије у Триполију запријетила је да ће европске поморске снаге које зађу у територијалне воде те северноафричке земље бити мета њене ратне авијације. ЕУ је иначе почетком ове седмице одобрила – мимо сагласности Савјета безбједности ЕУ и Либије – војнопоморску мисију против кријумчарских бродова који возе мигранте ка сјеверним обалама Средоземља. Носач авиона, ратни бродови, дронови, подморнице и друга ратна армада ЕУ већ се креће ка заузимању положаја „у близини либијске обале”, преносе европски извори.

Иначе, ЕУ ће, према јучерашњим најавама, тему плиме миграната изнијети на предстојећем самиту са Афричком унијом, који ће се на јесен одржати на Малти, и организоваће специјални самит у Будимпешти поводом притиска избјеглица дуж „западнобалканске руте”, чији датум одржавања није прецизиран.

Камерон износи услове за останак у ЕУ

Брисел, Лондон – Под којим условима Велика Британија прихвата да остане у Европској унији – на иницијативу британског премијера Дејвида Камерона, ова провокативна тема уврштена је на мени свечане вечере коју је Доналд Туск, предсједник Европског савјета, јуче уприличио за учеснике самита лидера ЕУ. Текући бриселски самит је са овом темом ушао у историју, јер је то први случај у историји ЕУ да шеф једне државе чланице износи захтеве под којим та земља пристаје да настави живот у заједници са сједиштем у Бриселу.

(Политика, Би-Би-Си, Гардијан, ЕУОбзервер)