Срби добили позив - гасовод до Румуније
Договорено је и да ће Србија и Румуни заједнички радити на развоју гасне интерконекције, речено је након састанка министара енергетике двије државе у Београду.
Министар енергетике Србије Александар Антић рекао је новинарима након састанка да пројекат Агри може да доведе додатне количине гаса на Западни Балкан и да је то начин да Србија обезбиједи нове изворе снабдијевања гасом.
Систем Агри (интерконекција Азербејџан - Грузија - Румунија) требало би да има капацитет од пет до осам милијарди кубних метара гаса годишње. План је да се тим системом гас из Азербејџана цијевима допреми до Грузије, гдје ће бити претваран у течни гас и затим би се бродовима допремао до Румуније, а потом гасоводима до европских земаља, речено је послије састанка.
Пројекат је, како је истакнуто, у почетној фази и за њега се припрема студија изводљивости, а Србија је позвана да у септембру или октобру учествује на састанку са земљама учесницама у пројекту међу којима су Грузија, Азербејџан, Румунија и Мађарска.
Антић је додао да је учешће Србије у том пројекту важно и због планова да се направи двосмјерни гасовод (интерконекција) дуг 76 километара између Мокрина и Арада, који би повезао гасоводне мреже Србије и Румуније капацитетом не мањим од једне милијарде кубних метара годишње.
"Тај пројекат може да буде стратешки важан за обе државе. Задужичемо људе из Србијагаса и румунског Трансгаса да у најкраће вријеме направе техничке параметре за тај појекат, како би две владе могле да наставе разговоре о томе и представе пројекат Европској комисији да би се разговарало о његовом финансирању", рекао је Антић.
Он је додао и да ће на састанку министаре енергетике ЕУ централне и југоситочне Еворпе у Дубровнику 10. јула пројекат изградње гасне интерконекције између Србије и Бугарске бити проглашен за приоритет, што ће омогучити значајно финансирање из фондова ЕУ.
Српски министар енергетике је додао да се разговарало и о пројекту повезивања електроенергетских мрежа далеководом, чија је изградња у току и требало би да се заврши 2017. године, али и о поновном покретању пројекта нафтовода Констанца-Панчево, као и о пројекту продуктовода, односно цјевовода за транспорт деривата нафте од Панчева до Темишвара.
Антић је додао да би тај продуктовод био користан и за Нафтну индустрије Србије, која има бензинске пумпе на западу Румуније, јер би се тако значајно снизили трошкови нафтних деривата између Србије и Румуније.
Тема састанка је било и заједничко управљање Србије и Румуније на хидроелектрани Ђердап где постоје одређени технички проблеми, а договорено је да "тон рјешавања тих проблема буде пријатељски".