Како је Грчка спискала милијарде помоћи

Само је мањи дио новца који је Грчка примила 2010. и 2012. године искориштен за реформске програме и ублажавање посљедица велике финансијске кризе.

Док је већина европских држава повећавала буџетске дефиците да би заштитила пензионере и кориснике социјалних накнада, Грчка је била присиљена да драстично смањује свој буџет и "реже" пензије и минималне плате.

"Тројка", односно ММФ, Европска централна банка и Европска комисија, први пут је помогла Грчкој у прољеће 2010. године када Атина више није успијевала да финансира дуг од 310 милијарди евра, који је у већој мјери посудила од европских банака.

Након тога, "Тројка" је дала и други пакет помоћи, којим је отписано 100 милијарди евра дуга (од приватних кредитора).

Међутим, мање од десет одсто помоћи потрошено је за заштиту најугроженијих група.

Власници обвезница увидјели су да је њихова вриједност пала за 53 одсто, па су прихватили додатни губитак те замијенили тај дуг за друге вриједносне папире с мањом каматом.

Тако је "обрисано" око 100 милијарди грчког дуга, али 34 милијарде искориштене су за склапање тог споразума, па је, на крају, и тај износ придодат укупном грчком дугу.

Велики приватни кредитори били су и грчки пензиони фондови, који су том приликом такође претрпјели велики губитак.

"Гардијан" наводи да је 48,2 милијарде евра искориштено за помоћ грчким банкама које су претрпјеле губитке, због чега је ослабила њихова способност да заштите себе и депозите грађана.

На крају, 140 милијарди евра потрошено је за плаћање првобитних кредита и камата.

Тако је само "ситниш" од "програма помоћи" утрошен на реформе економије и заштиту најугроженијих слојева.

Тренутно грчки дуг износи око 320 милијарди евра, од чега 78 одсто отпада на "Тројку".

У очекивању грчког референдума о мјерама штедње, предсједник Европске комисије Жан-Клод Јункер упутио је посљедњу понуду Атини у покушају да се постигне договор о исплати финансијске помоћи Грчкој прије истека данашњег рока.

Ипак, мало је назнака да је Алексис Ципрас спреман да промијени став, након што је раније рекао да су услови које су поставили кредитори "понижавајући".

Ципрас је позвао Грке да заокруже "не" на референдуму и поручио да ће поднијету оставку ако се то не деси.