latinica  ћирилица
30/06/2015 |  15:44 | Аутор: СРНА

Завод препустио Амбарине СО Дервента

Директор Завода Републике Српске за заштиту културно-историјског насљеђа Слободан Наградић и начелник општине Дервента Милорад Симић потписали су уговор о преношењу власништва на ову локалну заједницу над локалитетом Амбарине, која је дио Културно-историјског комплекса Детлак.
Амбарине код Дервенте - Фото: СРНА
Амбарине код ДервентеФото: СРНА

- Потписивањем уговора преносимо право располагања и вођења бриге о локалитету Амбарине на Скупштину општине Дервента. До сада је Завод био посредник, водећи рачуна да новац који одобре Влада Српске и Министарство цивилних послова БиХ буде искориштен на најбољи начин - рекао је Наградић.

Он је изразио очекивање да ће бити настављено истраживање и уређење цијелог комплекса у Детлаку и да ће Амбарине постати мјесто које ће посјећивати туристи, гдје ће се одржавати књижевни сусрети и друге манифестације.

- Показала се оправданом одлука Владе из 2010. године да Културно-историјски комплекс Детлак прогласи непокретним културним добром од великог заначаја. Ту има шта да се види и још тога да истражи - рекао је Наградић.

Посебан значај комплексу Детлак даје пронађени "Детловачки евхологион", чији се оригинал чува у Патријаршијској библиотеци у Београду. Ријеч је о молитвослову који се састоји из два дијела - "Богородичника", писаног у периоду од 1625. до 1635. године, и "Требника" из периода 1550-1560. године.

- Све што је до сада урађено је од велике вриједности. На нама је да то његујемо, наставимо да истражујемо и валоризујемо. Докази до којих су дошли археолози дају нову димензију, посебно за духовно промишљање - рекао је Симић.

Владика зворничко-тузлански Хризостом рекао је да истраживања и уређење локалитета у Детлаку за Српску православну цркву значи много.

- Проналазак "Евхологиона" је полазна тачка, доказ да је на том подручју постојала јака преписивачка школа, а даља истраживања треба да покажу да ли је на том локалитету постојао манастир - рекао је владика Хризостом.

Владика је подсјетио да су многи манастири страдали у ратовима, бунама, посебно током аустроугарске окупације, те да је на археолозима и осталим научницима да пронађу доказе о њиховом постојању.