latinica  ћирилица
02/07/2015 |  09:37 | Аутор: СРНА

Ћеранић: Референдум није разградња БиХ, већ протест због неправде

Покретање идеје о референдуму није разградња заједничке државе, већ протест због дискриминације и неправде, оцијенио је стручњак за безбједност Предраг Ћеранић.
Предраг Ћеранић - Фото: ПОЛИТИКА
Предраг ЋеранићФото: ПОЛИТИКА

"Шта је још потребно Бакиру Изетбеговићу да буквално може затворити и пуштати из притвора кога хоће? Шта му је потребно, па да, према наговорима из странке коју води, напуштене касарне претвара у затворе? Једино да овлада Агенцијом за истраге и заштиту /Сипа/, односно да смијени постојећег и постави свог директора. Зато и јесте повика на актуелног директора Сипе Горана Зупца, јер смета да се механизам за рушење Српске, и процесуирање свих који су се за њу у рату борили, комплетира", навео је Ћеранић, упитавши да ли су потребне такве институције.

Он је у колумни за "Прес Република Српска" под називом "Зашто референдум" истакао да је референдум основни вид непосредне демократије који се организује због важних питања, о којима је потребно знати мишљење цјелокупног становништва.

"Тако је бар у западном свијету. Зашто онда на сам помен референдума у Српској, управо са Запада стиже највише противљења?", упитао је Ћеранић.

Он је подсјетио да је толико тога речено о раду Суда и Тужилаштва БиХ, о дуплим стандардима који се овим институцијама упорно примјењују - једним који важе за Србе и другим за све остале.

"Идеја о референдуму је већ била покренута, али је уступила мјесто структуралном дијалогу. Какав је резултат? Раван нули. Структурални дијалог се свео на разводњавање, одуговлачење унедоглед - укратко такав да се предсједник Српске поново обратио јавности, политичким партијама и Народној скупштини иницијативом о референдуму са питањем које се односи на сврсисходност Суда и Тужилаштва БиХ", наводи се у колумни.

Ћеранић је истакао да статистика о покренутим истрагама, подигнутим оптужницама и правоснажним пресудама указује на то да они који су се у претходном рату борили на српској страни могу бити само злочинци, а ко се борио на другој страни - или је херој или жртва.

"Свако ко је код Срба одликован, потенцијално је осумњичен. Одликовање је у неку руку отежавајућа околност, док на другој страни признање указује да се ради о заслужном грађанину. Да ли дупли стандарди доприносе утврђивању истине о протеклом рату и међунационалном помирењу, што би требало да буде основна мисија правосудних органа који се баве збивањима у рату?", додао је Ћеранић.