Јавни дуг у Хрватској достигао 288,5 милијарди куна

Наставак таквих тенденција довешће на крају године до забрињавајућих 90 одсто удјела у БДП-у.

Ријеч је о неодрживом тренду који са собом носи високе ризике у вези са  повећањем нивоа каматних стопа.

Како указују економисти, тенденција високог раста дуга државе настављена је у марту ове године када је дуг повећан за 7,7 милијарди куна.

На годишњем нивоу дуг је већи за 20,8 милијарди или за 7,8 одсто, што је највиша стопа раста у посљедњих пет мјесеци.

У првом кварталу ове године јавни дуг повећан је за 8,9 милијарди куна, при чему је главнина "раста" дуга забиљежена на иностраном тржишту.

Почетком марта Хрватска је издала ино-обвезницу у износу од 1,5 милијарди евра на рок од десет година, уз каматну стопу од три одсто.

У првом кварталу ове године повећан је и дуг Хрватске по узетим кредитима за 0,9 милијарди куна, док је истовремено смањен краткорочни дуг за 2,5 милијарди.

Тако је настављен раст јавнога дуга, што је посљедица финансирања и даље високог буџетског мањка, за који се очекује да ће се ове године кретати на нивоу од пет одсто БДП-а.

"Централна држава", односно буџет, остаје главни "носилац" задуживања и на њу се тренутно односи 98,2 одсто укупног јавнога дуга.