latinica  ћирилица
03/07/2015 |  16:18 | Аутор: ТАНЈУГ

Све што нисте знали о бикинију

Првог дана јула 1946. године, Американци су извели прву у серији нуклеарних проба на атолу у Јужном Пацифику. Четири дана касније, Француз Луј Реар представио је у Паризу купаћи костим за који се надао да ће бити исто толико "експлозиван" и који је назвао Бикини, по поменутом атолу.

"Бикини: атомска бомба" истицала је реклама за ова два мала комада тканине која су се продавала у амбалажи мало већој од кутије шибица.

Свој "бикини" Реар, аутомобилски инжењер чија је породица посједовала бутик доњег веша, представио је 5. јула 1946. на базену Молитор, у Паризу.

На истом мјесту у недјељу, 5. јула, публика ће имати прилику да види овај историјски модел који ће бити изложен заједно са ријетким примјерцима купаћих костима који су се користили од 1890. до 1970.

Седамдесет година раније, Реар није могао да нађе ниједну манекенку која би пристала да понесе његов бикини. На крају је "атомски" купаћи званично представила 19-годишња плесачица Париског казина Мишлин Бернардини.

Мерилин Монро, фотографија из 1950. (Фото: Camerique Archive/Getty Images)

Реаров изум, који је одмах запосео насловнице свих свјетских новина, изазвао је и огроман скандал. У Европи, под притиском католичке цркве, италијанска, шпанска и белгијска влада забраниле су продају бикинија. У Француској, малени купаћи је био забрањен на плажама Атлантика, али не и на Медитерану.

"Појава бикинија је значајан догађај у историји моде јер први пут показује оно што се жене дотад нису усуђивале да покажу: пупак. То је била права револуција", испричала је за АФП Жислен Рејер, власница једне од најврједнијих колекција историјских купаћих костима која броји више од 5.000 примјерака.

Треба рећи да је осим пупка, Реаров бикини поприлично разоткривао и женску задњицу.
Дводјелни купаћи костим је већ дуже постојао када се бикини појавио, али су поратне даме, међу њима и славна Мерилин Монро, преферирале дубљи доњи дио који је покривао стомак.

Након своје прве, бучне промоције, бикини је морао добро да се намучи да би се изборио за своје мјесто под сунцем. Биће потребно сачекати 1953. и експлозију још једне бомбе, овог пута на фестивалу у Кану, да Реаров купаћи завлада плажама.
Та бомба је била Брижит Бардо која ће слудјети фоторепортере позирајући у бијелом бикинију цвјетног дезена испред хотела Карлтон.

Брижит Бардо позира испред хотела Карлтон у Кану (Фото: Patrick Morin/RDA/Getty Images)

"Бикини ће постати дио мита Бардо", објаснила је за АФП Мари-Лор Белон, организаторка изложбе на базену Молитор у Паризу.
"Када се скандал стишао, бикини се демократизовао. Жене су почеле све више да откривају своје тијело, да се сунчају", навела је она.

Током 1960-их година, бикини је постао обавезни дио љетовања, а његова популарност расла је како су се глумице у све већем броју појављивале у њему на великом платну. Једна од њих ће посебно остати свима у сјећању: Урсула Андрес док излази из воде са шкољком у руци и ножем на боку у чувеној сцени филма о Џејмсу Бонду "Др Но" из 1962.

Бикинију ће бити посвећено и неколико пјесама попут чувеног америчког хита из 1960. "Итсy Битсy Полка Дот Бикини".
"Ипак, бикини ће морати да сачека 1970-е, доба када ће се жене коначно еманциповати, палећи јавно грудњаке, да би се дефинитивно наметнуо", казала је Рејер.

Урсула Андрес у филму "Др Но" из 1962.