Ципрас пред ЕП: Грчка коришћена за експеримент

Моја земља је коришћена за експеримент за мјере штедње који није успио поручио је грчки премијер Алексис Ципрас у обраћању Европском парламенту.

Ципрас се обраћа дан након што су лидери еврозоне поставили Грчкој ултиматум да до краја седмице донесе нови приједлог реформе за могући наставак преговора о финансијској помоћи.

У недјељу ће се одржати самит, не само еврозоне, већ и свих 28 држава ЕУ, укључујући и Хрватску и друге државе које нису у еврозони.

"Храбри избор грчког народа у условима незабиљеженог притиска не значи раскид са Европом", поручио је Ципрас.

Он је рекао да му је референдум дао мандат да нађе рјешење које је економски одрживо и у складу са социјалном правдом и нагласио да ће наставити са реформама.

Грчки премијер Алексис Ципрас рекао је данас у Европском парламенту да ће приједлог Атине за рјешавање дужничке кризе садржавати свеобухватне реформе, да би његова земља добила помоћ и остала у еврозони. Ципраса су аплаузом дочекали љевичари, али и десно оријентисани противници ЕУ.

Ципрас је рекао да је одлучан да преокрене ствари послије вишегодишњег лошег управљања Грчком и петогодишњег провођења политике штедње, која је повећала неједнакости у грчком друштву.

"Увјеравам вас да ћемо, невезано са кризом, наставити провођење реформи", рекао је грчки премијер по доласку из Брисела, гдје су му лидери еврозоне дали рок до недјеље, 12. јула, да представин нови приједлог за рјешавање кризе.

Ципрас је рекао да жели договор који ће Грчку поставити дугорочно на пут узласка из кризе и који ће показати да "има свјетла на крају тинела".

"Наш примарни циљ мора бити борба против незапослености и охрабривање предузетништва", нагласио је грчки премијер.

Ципрас је рекао да "ово није само проблем Грчке, него европски проблем", те да "европски проблеми захтијевају европска рјешења".

Он је говорио након што је предсједник Европског савјета Доналд Туск рекао да су остала "само четири дана да се постигне коначан договор".

Њемачки конзервативни посланик у Европском парламенту Манфред Вебер рекао је да су Ципрас и његова влада одговорни за ову европску кризу и затражио извињење због "неприхватиљивих" изјава грчких званичника, попут поређења кредитора са терористима.

Вебер је питао шта би се догодило ако би земље еврозоне одржале своје референдуме о давању новца Грчкој и додао да су, умјесто тога, остале чланице проводиле реформе и вршиле финансијску консолидацију.

"Немојте да лажете народ. Резање дуга неће наудити банкарима, него ће погодити медицинске сестре у Словачкој и државне школе у Финској", рекао је њемачки посланик.

Лидер либерала у Европском парламенту Гиј Ферхофштат упозорио је да Европа "мјесечари према изласку Грчке из еврозоне".

Он је предложио да се у Грчкој укине систем страначког запошљавања, да се смањи јавни сектор и укину привилегије за војску, Грчку православну цркву, грчка острва и политичке странке.

"Никада ниједан премијер у Грчкој није имао тако снажан мандат као ви. Ви треба да иступите са пакетом реформи. Ово није ситуација кокошке и јајета", рекао је Ферхофштат.

Најџел Фараџ, лидер Британске странке за независност рекао је у обраћању Ципрасу да Грчка треба да изађе из еврозоне.

"Ако имате храбрости, треба да подигнутог чела поведете грчки народ изван еврозоне. Да, биће тешко првих неколико мјесеци, али ћете се опоравити уз девалвацију валуте и уз пријатеље из читавог свијета", рекао је Фараџ.

Он је рекао да је читав европски пројекат почео да одумире и да комплетно Средоземље користи погрешну валуту.

"Постоји нови берлински зид и зове се евро", рекао је Фараџ.