Русија други пут уложила вето на резолуције о БиХ у СБ УН

Укупно гледано са улагањем вета Русије на британски приједлог Резолуције о Сребреници, ово је четврти пут да је нека од сталних чланица Савјета безбедности уложила вето.

Русија је у децембру 1994. спријечила усвајање резолуције којом се, због тешке хуманитарне ситуације на подручју Бихаћа, тражи стриктнија контрола граница СРЈ са Хрватском и БиХ.

Кина се у фебруару 1999. успротивила усвајању резолуције којом се продужава мандат снага УН у Македонији за још шест мјесеци, због претходне одлуке Скопља да призна Тајван као независну државу.

САД су 30. јуна 2002, дан уочи оснивања сталног Међународног кривичног суда, гласале против нацрта резолуције којом се продужава мандат мисије УН у БиХ, како своје војнике у мировним снагама не би изложили ризику суђења пред судом који не признају.

У Савјету безбједности УН није прошла ни резолуција којом је у марту 1999. тражен хитан прекид бомбардовања СРЈ, када су нацрт текста којим се осуђује примјена силе без одобрења Савјета безбједности подржале Русија, Кина и Намибија, док је преосталих 12 чланица Савјета безбједности гласало "против".

Савјет безбједности УН има 15 чланица, представници десет земаља бирају се на одређени период, а пет "сталних столица", уз право да ветом спријече усвајање неке резолуције, имају САД, Велика Британија, Француска, Русија и Кина.

Право вета уведено је како би се спријечило да се надгласавањем доносе одлуке које би могле изазвати поремећаје на глобалном нивоу. То право не важи на процедурална питања, што значи да нико не може да спријечи да се о предложеној резолуцији расправља.

Уколико процијени да јој се отворени сукоб с остатком свијета не исплати, а не жели да одустане од свог става, стална чланица Савјета безбједности УН може одлучити и да буде уздржана од гласања.

Извор: РТРС/Агенције