ОЕЦД: Норвежани најзадуженији у Европи

Лична и задуженост домаћинстава у Норвешкој виша је него било гдје у Европи, констатација је Организације за економску сарадњу и развој. Томе у великој мјери доприносе веома високе цијене некретнина, али је проблем и то што Норвежанима једноставно тешко пада да размишљају о томе шта ће бити сутра.

Благостање Норвешке није толико очигледно као рецимо на Беверли Хилсу или у Дубајиу, али се оно ипак осјећа на сваком кораку. Свуда по центру Осла могу се видјети луксузни "теренци", а лука је препуна скупих и нових бродова и јахти. Готово свако има викендицу, или у брдима или на обали.

За све то Норвежани могу да захвале својој фондацији у коју се слива доходак од њихове нафте и гаса. Тамошња влада основала је фонд још када је налазиште откривено, како би од тог блага корист имали сви грађани, али и будући нараштаји Норвешке. У њему се тренутно налази преко 800 милијарди евра – на нешто мање од пет милиона становника земље.

Упркос томе, Норвежани су на самом врху листе у Европи по својим индивидуалним задужењима. Тронд Бентештуен, који се налази на челу Одјељења за пословање с грађанима највеће норвешке банке ДнБ, жали се да су Норвежани постали превише немарни према новцу и увјерени да је, ма шта да раде и колико год да потроше, држава увијек ту да им помогне.

- Ми смо међу најбогатијим земљама на свијету и мислим да нас је то богатство учинило помало лијенима. Ми Норвежани морамо да учимо од других Европљана. Они боље размишљају и доносе одлуке тако да смо ми (у банци) одлучили да регрутујемо породице из тих земаља да науче нашу дјецу како да управљају оним што имају - прича норвешки банкар.

Стручњаци из невоље

Почетком године, Бентештуен је покренуо иницијативу у оквиру његове банке да се пронађу такви "штедљиви људи", који би били дио образовног програма за личне финансије банке, нарочито за ученике основних школа у Норвешкој. Избор је пао на пољску породицу четрдесетогодишње Дороте Дзуиубалке.

Први утисак Пољакиње је јасан: "Норвежани не размишљају о својој финансијској будућности јер се за њих увијек постара њихова држава. Нема ничег лошег у томе, али понекад је добро када имате осјећај да имате надзор и пуну одговорност за сопствени живот", објашњава Дзуиубалка. "Мислим да је најважнија ствар провјерити једном мјесечно породично књиговодство – провјерити гдје вам одлази новац и себи поставити питање: да ли је заиста потребно да трошим толико?"

Пољакиња тврди да су њени земљаци, силом прилика, у томе постали прави стручњаци: "Ми имамо дугу историју економских недаћа, а било је и заиста тешких времена. Планирање финансија било је неопходно и постало је нормалан дио наших живота. Тако смо безбједнији".

Сигурно је да велики број Норвежана може од ње нешто да научи: према испитивањима ОЕЦД-а, у другим земљама Европе је око 9,5 одсто становништва опасно задужено, а у Норвешкој је та стопа око 30 одсто.

"Не размишљам о будућности"

Међутим, чини се да то баш и не забрињава претјерано велики број становника те краљевине. Када групу младих дјевојака које сједе у кафићу на помодној обали Осла упитамо да ли штеде новац, смију се и признају да не штеде, и да немају некакав план за будућност.

- Потрошим сав свој новац кад изађем у град преко викенда - каже једна од њих. А шта планирају за будућност? - Не размишљам о томе - каже нам једна и сви се смију. - Кад добијем новац, увијек га потрошим. Увијек сам у минусу на крају мјесеца - додаје она. Такав начин размишљања широко је распрострањен међу младима у Норвешкој.

С једне стране, једва да ико од њих мора да страхује за своју будућност: незапосленост је ниска - око 4 одсто, а плате су одличне. Али зашто упркос свему томе многи од њих живе "у минусу" и задужују се "преко главе"?

Елен Нихус, која се бави економским понашањем и предаје на универзитету Агдер у Кристијансанду објашњава:

- Мислим да је многим младим људима шок кад напуштају домове својих родитеља. До тада су живјели удобним животом средње класе и веома им је тешко да прилагоде своје издатке много мањим приходима какве имају као тек запослени људи.

Изгубљена скандинавска промишљеност?

Без обзира на све, чини се да ће благостање у Норвешкој потрајати. И за ову годину се у тој земљи предвиђа економски раст од 2 одсто, а већ ионако скупе некретнине, постају све скупље. Међутим, та земља у великој мјери зависи од цијена нафте и гаса. Драматичан пад цијене нафте узнемирио је норвешку индустрију, а неки стручњаци страхују да су тамошње цијене некретнина "мјехур од сапунице" који би лако могао да сваког тренутка пукне.

Старије генерације Норвежана памте и друга времена и објашњавају да је њихова главна национална особина скандинавска промишљеност и мудрост која каже да се свака грешка скупо плаћа. Можда је вријеме да ту мудрост пренесу и младима у Норвешкој.

То је био мотив и за Бентештуна да у име своје банке позива такве стране "стручњаке" и води их по норвешким школама. Увјерен је да се то исплати.

- Сусрећемо те малишане кад почну свој одрасли живот и када желе да испуне своје снове, да купе кућу или нови ауто. Тада видимо ону дјецу која нису научила основе сопственог рачуноводства и која тек онда схватају да не могу да испуне своје жеље због грешака који су направили када су били млађ - каже Бентештун.