Брисел - омиљени град лобиста
Прије десет година ово је био уснули трг белгијске пријестонице са једним јединим кафићем. Живнуо је доласком лобиста из цијелог свијета. Ритуал четвртком увече чак има и пригодан назив - плакс (скраћено од Place du Luxembourg). Циници би рекли да плаксовање четвртком чини саму суштину политичког живота у Бриселу.
Нигдје у Европи нема више лобиста него у Бриселу. Са њиховим бројем расте и забринутост за демократију. Зато је и Жан-Клод Јункер при преузимању Европске комисије обећао транспарентност и затражио од виших званичника Комисије да детаљно обавијесте јавност са ким се и када састају. „Ови подаци су доступни шест мјесеци уназад, тако да смо помислили да је добар период да направимо пресјек стања и видимо са ким се састају европски комесари“, каже Данијел Фројнд, политички директор организације Транспаренси интернешнал.
Та организација је развила интерактивну базу података на којој су побројани сви познати састанци европских званичника. Ту се може претраживати по именима функционера, фирми или кључним ријечима. Ако рецимо унесете појам Сербиа видите да су се лобисти Делта Холдинга два пута срели са Кирјакосом Хараламбусом, чланом кабинета комесара за проширење Јоханеса Хана.
Прво бизнис
То није никакво чудо - чак 75 одсто свих састанака отпада на лобисте крупног капитала. Много мање састанака отпада на НВО или цркве, док се политичари у само два одсто случајева састају са представницима локалних власти. Ако се посматрају појединачне фирме, најагилнији су лобисти Гугла и Џенерал електрика. (...)
Ипак, још више састанака су одржали представници моћне асоцијације Бизнис Европе која окупља велике европске послодавце. Генерални секретар те асоцијације Маркус Бејрер каже да су састанци са посланицима важни како би ови знали какве посљедице имају закони које доносе. (...)
Ко коме какво „знање“ преноси? База података постала је моћно оруђе новинара који сада могу да прате које компаније посебно лобирају пред гласање о неком одређеном закону. Портал Политико је у мају почео да објављује недјељни преглед лобирања у Бриселу. Џемс Паничи који учествује у писању тог прегледа каже да је ЕУ у том погледу далеко транспарентнија него многе државе: „Долазим из Аустралије гдје не постоји никаква транспарентност. Тамо сам навикао да је лобирање обавијено велом тајне“.
Мистериозни Савјет
Но нису сви одушевљени овом идејом прозирне демократије. Док су се чланови ЕК и ЕП обавезали на транспарентност, Савјет министара ЕУ је то одбио. Овај скуп ресорних министара или шефова држава и влада ЕУ сматра се најмоћнијом граном европске власти. „Савјет не мора да објављује баш ништа. Немамо ни представу у којој мјери лобисти утичу на Савјет министара и то је велики проблем“, каже Паничи.
Комисија предлаже законе, али парламент и прије свега Савјет министара могу да мијењају или блокирају приједлоге. Уз то, студије су показале да се представници чланица ЕУ у Бриселу понашају много тајновитије него што то чине код куће. „Савјет је далеко најмање транспарентна институција.“, каже Данијел Фројнд из Транспаренсија. „У априлу смо објавили извјештај у којем поредимо транспарентност три главне гране власти у Бриселу са транспарентношћу влада у 19 чланица ЕУ. Једино влада Словеније код куће транспарентније ради од ЕК. И ЕП је негдје у средини листе. Али Савјет ЕУ је на дну, уз владе Мађарске и Кипра.“
Фројнд каже да би велики играчи из Савјета ЕУ морали да прихвате чињеницу да немају само извршну власт, већ да учествују у законодавству ЕУ, што их чини одговорним пред грађанима земље из које долазе, али и другим Европљанима. „Надам се да се више неће крити иза онога: али ја одговарам пред парламентом моје земље. Нјихове одлуке утичу на 300 милиона грађана. ЕУ мора да буде лидер у транспарентности поготово што Брисел грађанима дјелује много даље од националних парламената. Изгледа да је нова постава Европске комисије то схватила“, каже Фројнд.
Јасно је да база података која нуди преглед састанака са лобистима није потпуна ако не обухвати и контакте Савјета министара. Али у Транспаренсију се надају да ће постојање базе натјерати све који су укључени у процес доношења европских закона да то чине транспарентно.