Бијела кућа приводи крају план о затварању Гвантанама
Амерички предсједник Барак Обама поставио је затварање контроверзоног затвора као приоритет када је ступио на дужност 2009. године, али су се у реализацији плана појавиле многобројне препреке, укључујући одлуку Конгреса о блокади пребацивања затвореника из Гватанама у затворе у САД, преноси АФП.
"Администрација је у финалној фази израде плана о безбједном и одговорном затварању затвора у заливу Гватанамо и поднијеће га Конгресу", рекао је јуче Ернест, додавши да затвор на Куби није пример ефикасне употребе владиних ресурса.
Како је истакао, амерички безбедносни званичници на плану раде већ извесно време, пре свега због тога што је то приоритет председника.
"То је компликован посао, али смо постигли значајан напредак", навео је портпарол Бијеле куће.
Против велике поморске базе САД у Гвантанаму на југоистоку Кубе је и кубанска влада, са којом је Вашингтон недавно обновио дипломатске односе.
Куба наводи да су САД незаконито заузеле њену територију, те је кубански министар спољних послова Бруно Родригез у понедјељак током посјете Вашингтону позвао САД да ту територију врате Куби и укину ембарго тој комунистичкој земљи.
Војни затвор је отворен у јануару 2002. године убрзо након терористичких напада изведених 11. септембра 2001. године у САД.
У Гвантанаму се тренутно налази 116 затвореника, а највише их је било 2003. године - њих 680.
Нешто мање од половине затвореника је слободно да напусти затвор, али тек треба да буду враћени у земље из којих потичу или да се населе у некој другој земљи.
Процеси против затвореника пред војним комисијама у заливу Гвантанамо су изузетно спори, а неки трају и годинама, док су многи случајеви и даље заглављени у дуготрајној фази пред суђење, наводи француска агенција.
Обамина администрација се залаже да се осумњиченим терористима суди пред федералним судом, наводећи да ће се тиме суђења убрзати.