latinica  ћирилица
28/07/2015 |  09:59 | Аутор: ТАНЈУГ

Јохан Себастијан Бах - 265 година од смрти

На данашњи дан, 1750. године, у Лајпцигу је умро један од најзначајнијих стваралаца у историји музике, њемачки композитор Јохан Себастијан Бах

За живота је више био цијењен као оргуљаш него као композитор, а тек је Феликс Менделсон открио његову вриједност извођењем "Муке по Матеји".

Компоновао је више од 300 кантата, фуга, ораторијума, прелудијума, фантазија, токата, оркестарских свита, дјела за оргуље, клавир, чембало, виолину, виолончело, клавикорд, флауту. Тај чувени композитор је до врхунца довео барокни полифони стил. Његово стваралаштво је синтеза дотадашњих достигнућа у вокалној и инструменталној музици.

Са 17 година свирао је оргуље, клавир, виолину, виолу, певао у хору и био помоћник кантора. Радио је и као оргуљаш, дворски и црквени музичар, диригент и учитељ.

Тај композитор је један од најзначајнијих представника универзалног хуманизма у умјетности, а бавио се свим жанровима музике.

Дубоко религиозан и конзервативан, у свом дјелу је сјединио музичке традиције протестантских хорова са традицијама јужне њемачке, италијанске и француске школе. Бах је рођен у Ајзенаку 1685. године у једној од најуспјешнијих музичких породица у историји. Међутим, рано је остао сироче, са девет година, па је за време школовања живио код старијег брата, Јохана Кристофера, такође музичара.

Био је два пута ожењен и у та два брака имао је двадесеторо дјеце. У каснијем животу и након његове смрти, Бахов углед опада, пошто се сматрало да су његова дјела старомодна у поређењу са надолазећим класичним стилом.

Неке од његових познатих духовних композиција су: Имао сам много јада, Христос је лежао у самртним мукама, Снажна тврђава је наш Бог, Миса у х- молу, Божићњи ораторијум, Магнификат, Мука по Јовану, Мука по Матеји.

Од свјетовних композиција истичу се: Кантата о кафи, Сељачка кантата, Француске свите, Енглеске свите, Добро темперовани клавир, Италијански концерт, Голдберг варијације, Хроматска фантазија и фуга, шест Бранденбуршких концерата, Умјетност фуге, Троструки концерт за флауту, виолину и клавир.

Његов велики опус који је дијелом изгубљен, јер је послије смрти пао у заборав, представља основу развитка музичких праваца новијег доба.