Трудноћа и брак тјерају ђаке из школских клупа
Према анализи средњег образовања коју је објавио Републички завод за статистику, 139 ђака прекинуло је школовање због ступања у брак, трудноће или болести, а међу њима је највише било дјевојчица - 88. Лош успјех у школи нагнао је 117 ученика да заувијек залупе школска врата. Због социјалних разлога од школовања је одустало 38, а економских 25 средњошколаца.
Директор Републичког педагошког завода Предраг Дамјановић истакао је да и поједини основци напуштају школовање. Тај проблем оцијенио је веома озбиљним и апеловао да се у његово рјешавање, поред образовних установа, активније укључе и породице ђака.
- Поставља се питање гдје та дјеца заврше када напусте школу и чиме се баве. Са основном школом не могу пронаћи ни адекватно запослење и неријетко су онда на терету родитеља - казао је Дамјановић.
Истакао је да директори школа и наставници треба да имају сензибилитета према ученицима ако примијете да имају проблема приликом одрастања.
- Не смијемо допустити да млади тек тако одустају од образовања - додао је Дамјановић.
Социолог Биљана Милошевић каже да је податак о броју ученика који су напустили средњошколске клупе аларм за узбуну за комплетно друштво.
- Ако дјеца напуштају средњу школу због брака, трудноће или сиромаштва, онда је то једна прилично лоша социјална слика цијелог система и сви би требало да се позабаве тим проблемом - истакла је Милошевићева.
Према њеним ријечима, прерано ступање у брак или непланирана трудноћа малољетника посљедица су недовољне едукације и лоше бриге о здрављу.
- Наравно да свако има право да планира и живи свој живот како жели, али, ипак, ријеч је о дјеци која немају апсолутну слободу док не постану пунољетни. Њима је неопходна брига породице и стручних лица - каже Милошевићева, додајући да сви који желе имају шансу да наставе школовање ванредно и накнадно, али да то ријетки и учине, што оставља трајне посљедице на њихове животе.
Стручњаци упозоравају да велики проблем представља то што многи родитељи нису показали заинтересованост за дјететову одлуку да напусти школовање, а дешавало се чак и да их подрже у тој катастрофалној намјери.
Малољетне мајке
Проблем малољетничких трудноћа у РС је из године у годину све израженији, али поражавајући су и подаци о порасту броја сексуално активних дјевојчица узраста између 13 и 15 година. Само Центар за социјални рад Приједор лани је забиљежио шест случајева малољетничких трудноћа. У тој установи, међутим, сматрају да је тај број знатно већи јер немају податке о свим малољетним мајкама.
Стручњаци упозоравају да малољетничка трудноћа може бити ризична и за новорођенче и за мајку која није довољно зрела за мајчинство. Гинеколози наводе да физичка спремност за тај чин не подразумијева и психичку.