Шмит: Азиланти са Балкана долазе у Њемачку због пара
Он међутим сматра да би поновно увођење виза било "заиста посљедње средство".
- Тренутно у Савезној Републици Њемачкој борави око 700.000 грађана из Србије, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Албаније и Косова који имају дозволу боравка у ЕУ или Њемачкој, који овде потпуно легално живе и раде. Враћање визног режима би погодило и људе који из тог региона легално долазе у Њемачку и то не би било праведно према њима - рекао је Шмит у интервјуу Радију Дојче веле.
Шмит каже да број дошљака представља знатно искушење за њемачку владу, а сто се посебно односи на прилив грађана Косова почетком године и грађана Албаније у овом тренутку.
- Само ове године смо добили 28.000 захтјева за азил из Албаније. Такав развој нисмо могли да прогнозирамо и веома нас је изненадио - рекао је Шмит.
Према његовим ријечима, грађани из Србије, БиХ и Македоније које су означене као "сигурне земље" добијају заштиту у 0,1 до 0,2 одсто случајева, дакле практично немају изгледа на азил у Њемачкој.
Исто се ове године дешава и са азилантима из Косова и Албаније: и ту је број одобрених захтјева практично нула.
Шмит објашњава да означавање земље поријекла "сигурном" није довољно већ је потребан пакет мјера који би укључио скраћење трајања поступка одлучивања о азилу.
- Задржавање у Њемачкој не смије више бити финансијски исплативо. Од августа, када на снагу ступа нови закон, ми ћемо код очигледно неоснованих захтјева за азил изрицати забрану уласка и боравка у шенгенском простору. То ће посебно погодити потражиоце азила са Балкана - навео је Шмит.
По његовом мишљењу установе за пријем избјеглица у њемачким покрајинама треба више да се концентришу да тим људима помогну у натури, а мање новцем и све те мјере даће ефекта тек заједно.
- Имамо већ напредак што се тиче Србије: у октобру и новембру имали смо 3.000 до 3.600 захтјева за азил, сада имамо 1.700. Али да, очекивали смо још већи ефекат и зато ћемо посегнути за даљим мјерама - рекао је Шмит.
Шмит је потврдио да азиланти са Балкана у Њемачку долазе да би добијали од 143 евра мјесечно по особи.
- Наш основни задатак је да саслушамо тражиоца азила, да чујемо причу о његовом бијегу и ситуацији у матичној земљи и да ту причу оцијенимо. У 99 одсто случајева чујемо: "Дошли смо да тражимо посао; да нам дјеца овде иду у школу; јер је овдје боља здравствена љега..."
Према његовим ријечима, има и оних који на саслушању кажу: "оставите ме још само четири недјеље овде, хоћу да купим ауто, понио сам и паре", или желе да се задрже у Њемачкој пола године како би прикупили довољно средстава да у земљи поријекла од тога живе девет до дванаест мјесеци.
На питање на основу чега оних један до два промила људи ипак добије азил, он је рекао да постоје различите форме азила, избјеглице, затим субсидијарна заштита - када некоме у земљи поријекла пријети смртна казна и постоји трећа форма када је неко тешко болестан и не може бити адекватно лијечен у домовини.
- Такве људе не шаљемо назад - рекао је Шмит, напомињући да све друго не потпада под Женевску конвенцију.