Њемачка- Умјесто азила, радно мјесто?
Глас Винфрида Кречмана дао је тежину дебати која се развила у Њемачкој у вези са избјеглицама са Западног Балкана. Кречман, покрајински премијер Баден виртемберга из странке Зелених, захтијева од Владе Њемачке да омогући легалан приступ тржишту рада тим људима.
"Ми можемо да омогућимо усељеничке коридоре за занимања гдје нам недостаје радне снаге, на примјер када у питању неговатељи старих лица", казао је Кречман. Додао је да је Западни Балкан дио Европе и мора се стабилизовати.
Но, ако пожелите да сазнате шта је премијер Баден-Виртемберга мислио под појмом "усељенички коридор" нећете баш имати много среће. Премијеров портпарол каже да није надлежан и упућује нас на покрајинско Министарство за интеграције. А тамо смо након неколико сати добили одговор да би се можда могли обратити канцеларији односа са јавношћу премијера Кречмана. Једини референт за односе с медијима којег смо успјели да добијемо каже да нема времена јер има "250 новинарских захтјева".
Тако остаје нејасно шта је Кречман заправо мислио. Да ли је онда у питању промјена за коју се залажу у удружењима привредника? Као што на примјер предлаже предсједник Савезног удружења приватних социјалних служби Бернд Мојрер. Он хоће да се потражиоцима азила понуди још један пут за добијање дозволе за боравак у Њемачкој, односно да се на њих гледа као на радну снагу.
"Онда они не би морали да иду назад у своју земљу само да би предали захтјев за посао", објашњава Мојрер за ДW.
Противљење Министарства
Азиланти у покушају би управо у неговатељској бранши – под претпоставком да солидно знају њемачки – могли да брзо дођу до посла јер је ниво образовања његоватеља у Србији и Босни и Херцеговини сличан оном који имају њемачки његоватељи. Савезна агенција за рад регрутује персонал из обје ове земље али са ограниченим успјехом. У претходне двије године у Њемачку је из ове двије земље дошло тек око 100 његоватеља.
Министарство унутрашњих послова одбија промјену курса. Тамо кажу да су потрага за азилом и потрага за послом двије различите ствари које треба да остану одвојене.А прије само неколико дана из Савезне агенције за рад су изразили жељу да се висококвалификованим избјеглицама омогући добијање плаве карте, односно радне и боравишне дозволе. Али, одмах је дошло одбијање од стране државног секретара за унутрашња питања, Гинтера Крингса: "Када бисмо рекли свим оним који имају жељу да емигрирају у Њемачку: дођите прво овде па ћемо видјети да ли ћемо вам дати плаву карту или азил, онда би то био додатни подстицај за злоупотребу у процесу добијања азила", каже он у једном интервјуу.
На позитивној листи преко 100 занимања
Као усељенички коридор би се могла у том смислу посматрати и позитивна листа која постоји од 2013. и коју Савезна агенција за рад константно ажурира. На њој се тренутно налази преко 100 различитих дефицитарних занимања, за која имају добре шансе и они који долазе из земаља које нису чланице ЕУ. Међу њима су и занимање болничара и његоватеља. Министарство наглашава да овај "једноставан пут" за добијање посла није довољно познат. Инсистира се на кампањи којом би се разјаснило легално досељавање у Њемачку, као и на новом имиграционом закону.
Но у Савезном удружењу приватних социјалних служби кажу да није само недостатак информисаности разлог што се поменуте могућности не користе довољно. Они сматрају да је знање језика водећи проблем. Јер, према европским стандардима, ниво знања језика који се захтијева је Б2.
"А управо ту је премало понуда с њемачке стране", жали се предсједавајући Мојрер.
Такође и признање диплома је често велика препрека. Тако се на примјер за негу старих од кандидата из иностранства захтијева пракса на одређено вријеме у неком од старачких домова – у Њемачкој. Разлог: у многим земљама не постоји уопште занимање - његоватељ старих особа. А професију медицинског техничара то јест медицинске сестре њемачке службе у том случају не признају.